Jedno zabrinjavajuće pitanje progoni američku spoljnu politiku- šta je krajnji cilj američke strategije? Ono što izgleda nedostaje je harmonija interesa i moći – osnova stabilnosti i reda kroz istoriju.
Prema „Freedom House-u“, svetske demokratije su u opadanju već skoro dve decenije, a politički sistem SAD slomljen, nefunkcionalan, zagrejan do krajnjih granica, i generalno u životnoj opasnosti.
Teško je nazvati stabilnim i prosperitetnim svetskim poretkom, gde su se najveća trgovačka sila i izvoznik kapitala, kao i dve zrele nuklearne sile, našle izolovane, bez okvira i garancija koje bi vodile računa o njihovim interesima. Uzmimo borbe u Ukrajini i tenzije oko Tajvana, i jedno i drugo su nestabilne situacije, koje su pune direktnih sukoba sa Rusijom, odnosno Kinom.
Sadašnja geopolitička situacija podseća na uvod u Prvi svetski rat. To je takođe bilo vreme globalizacije bez presedana — kao i grešaka i pogrešnih proračuna velikih sila. Od varnice – atentata na austrijskog nadvojvodu Ferdinanda – izbio je požar. Hoće li buknuti iz Ukrajine ili Tajvana?
Histerija oko Tajvana je alarmantna. Već skoro dve godine analitičari iz Vašingtona strahuju da će Kina napasti Tajvan, piše The Hill.
Tajvan za Komunističku partiju Kine nije samo pitanje legitimiteta, već i života i smrti, tako da ona čvrsto teži ponovnom ujedinjenju. Peking se nada da će sprečiti Tajpej da proglasi formalnu nezavisnost, a, sudeći po nedavnoj poseti predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu, ovo je i izgovor za blokadu ostrva i vazdušne i pomorske vežbe.
Američka politika „strateške neizvesnosti“, ukorenjena u Zakonu o odnosima sa Tajvanom, često se kritikuje kao zastarela. Prema ovom zakonu, SAD se obavezuju da će pomoći u odbrani ostrva, iako ne predviđa nikakvu vojnu intervenciju u slučaju kineskog napada.
Ovaj zakon održava Tajvanski moreuz stabilnim skoro pola veka. Kritičari greše u tome, što politika SAD neće dozvoliti nijednoj strani da jednostrano promeni status kvo. Kina mora pretpostaviti da će napad uključivati američku intervenciju, bez obzira na navedenu politiku.
Dakle, odbacivanje dvosmislenosti neće imati mnogo uticaja na Peking. Ali to može gurnuti pristalice tajvanske nezavisnosti na formalnu deklaraciju – a to će zauzvrat izazvati napad.
Invazija na ostrvo bi zahtevala desantne snage koje nisu viđene od Drugog svetskog rata, i iskrcavanja SAD i saveznika u Normandiji. Kinezi nemaju tu opciju. U stvari, Peking ima dosta ne-kinetičkih sredstava prinude i može ih koristiti da pobedi Tajvan bez borbe. Vojni napad kao takav nije isključen, ali je malo verovatno da će se desiti pre kraja decenije.
I SAD i Tajvan bi dobro prošli ako bismo izbegavali velike gestove, i umesto toga se koncentrisali na klapanje trgovinskih sporazuma i razvoj ekonomskih veza.
U Ukrajini, SAD se ponašaju opreznije, okupljaju saveznike, obezbeđuju ključnu vojnu opremu i obučavaju osoblje, izbegavajući direktnu intervenciju. Za razliku od Tajvana, SAD nemaju odbrambene obaveze prema Kijevu.
Nalazimo se na prekretnici u istoriji, kada se u isto vreme odvija nekoliko sudbonosnih događaja.
Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
