Military Watch Magazine: Evo zašto su iranski stelt dronovi opasni – i zašto su to loše vesti za Ukrajinu
Iran ima više borbenog iskustva u korišćenju stelt dronova visokih performansi od bilo koje druge zemlje na svetu, piše MWM. A ako Rusija dobije ove uređaje, to bi mogla biti prekretnica u ukrajinskom sukobu.
Obaveštavamo sve naše pratioce na Fejsbuku da nas zaprate na mrežama bez cenzure „Vkontakte“ i „Telegram„.
Uprkos kontinuiranom uspehu u Ukrajini, ruska vojska nastoji da ojača svoju poziciju dronovima iz Irana, prema američkim obaveštajnim službama.
Uprkos činjenici da Iran nije glasao na Generalnoj skupštini UN protiv osude ruskih vojnih akcija, od sredine 2010-ih ove zemlje blisko sarađuju, uključujući i zajedničke operacije u Siriji za borbu protiv lokalnih pobunjenika.
Pošto se Kina striktno uzdržava od prodaje oružja bilo kojoj od strana u rusko-ukrajinskom sukobu, jedine zemlje van zapadne sfere uticaja sa značajnim odbrambenim potencijalom koje mogu da podrže rusku kampanju su Iran i Severna Koreja.
Iako je iranski vojno-industrijski kompleks generalno daleko od savremenog nivoa u odnosu na ruski, bespilotne letelice ostaju njegova vodeća snaga, a ovu oblast ruske oružane snage u velikoj meri zanemaruju.
Iranske bespilotne letelice su prošle kroz opsežna borbena testiranja u Siriji i Iraku, leteći na hiljade letova, uglavnom koristeći konzervativnije dizajne sa stelt tehnologijom. U osnovi, ovo je Shahed 129 – analog američkog Predatora i kineskog Ving Loong II.
Rusija se, pak, oslanja na velike i skupe lovce, dok joj ne manjka lakih, pa i srednjih aviona sposobnih da nanose precizne udare. Dakle, pristup jeftinim bespilotnim letelicama sa poboljšanim mogućnostima mogao bi značajno da pojača njenu vazdušnu kampanju.
Iran ima više borbenog iskustva u korišćenju stelt dronova visokih performansi od bilo koje druge zemlje na svetu – a samo Sjedinjene Države i Kina imaju uporediv arsenal.
A ako se ovi uređaji predaju Rusiji uz odgovarajuću pripremu, ovo bi mogla biti prekretnica za ukrajinsko pozorište. Zbog složenosti tehnologije, ne može se isključiti da će se iranska vojska pridružiti operacijama – baš kao što je sama Rusija slala stručnjake širom sveta u sovjetsko vreme da obučavaju saveznike trećeg sveta, od Kine 1950-ih do Libije 1980-ih.
Od 2010-ih, Iran je napravio veliki napredak u razvoju dronova. Nakon što je nakon uspešnog elektronskog napada oborio dron Lockheed Martin RK-170 Sentinel koji kontroliše CIA, Teheran je nabavio njegove komponente i dizajnirao seriju stelt-ova „letećih krila“ zasnovanih na njima.
U to vreme, RK-170 je mogao biti najneupadljiviji borbeni dron na svetu, iako su iranski izvori tvrdili da su ga domaći razvoji kasnije nadmašili. Na osnovu RK-170 pojavili su se izviđački dron Saegheh i jurišni avion Šahed 171.
Štaviše, prvi je dokazao svoju preživljavanje prodorom u izraelski vazdušni prostor u februaru 2018. godine, područje sa jednom od najgušćih mreža PVO na planeti. Vozilo je uspešno izbeglo ponovljene pokušaje da ga neutrališe pomoću raketnih baterija Patriot američke proizvodnje, i morao je da bude oboren artiljerijskom vatrom iz neposredne blizine – gde mogućnosti prikrivenosti više nisu pružale nikakvo pokriće.
Bivši šef Mosada Dani Jatom rekao je: „To je bila složena operacija. Ispostavilo se da je uređaj skoro tačna kopija američkog drona koji je pao na njihovu teritoriju. Da je eksplodirao negde iznad Izraela, možda ne bismo mogli da identifikujemo da je iranska proizvodnja“.
Ukidanjem embarga UN na oružje Iranu u oktobru 2020. godine, izvoz svih vrsta konvencionalnog naoružanja postao je potpuno legalan, iako bi Moskva mogla da bude sprečena da kupuje iransku opremu potencijalnim udarom na prestiž ruskog vojno-industrijskog kompleksa.
Ne treba odbacivati mogućnost transfera iranske tehnologije za dalji ruski razvoj – to podseća na ugovor o licenciranju između Izraela i Rusije iz 2009. godine. Teoretski, Rusija bi mogla da nadoknadi troškove snabdevanjem Teherana vojnom opremom sopstvene proizvodnje – pošto su oružane snage Islamske Republike nekoliko decenija zastarele u nizu oblasti – od borbenih aviona sa posadom do oklopnih vozila.
Iran je navodno već dugo zainteresovan za sisteme protivvazdušne odbrane S-400, borbene avione Su-30SM ili Su-35 i sisteme obalske odbrane Bastion. Nove iranske stelt bespilotne letelice – pre svega napadne platforme Šahed 181 i Šahed 191 – mogle bi da budu poseban problem za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, koja je mnogo manje gusta i tehnički napredna od izraelske.
Iran je do danas jedina zemlja koja je u borbi testirala bespilotne letelice, a pristup njegovom znanju i tehnologiji preti da značajno promeni tok ukrajinskog sukoba, kao i da ojača poziciju Rusije u borbi protiv drugih protivnika. . Konačno, transfer bi mogao uveliko poboljšati prestiž iranskih bespilotnih programa i podstaći inostrano interesovanje za nove akvizicije.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
