Dok se borbe u Ukrajini nastavljaju bez većih promena na većem delu fronta, u zapadnim vojnim krugovima sve češće se postavlja pitanje zbog čega Rusija, uprkos značajnim vojnim resursima, ne pokušava da izvede mnogo širu ofanzivu.
O toj temi govorio je penzionisani američki pukovnik i vojni bloger Danijel Dejvis, koji smatra da se iza sadašnje strategije Moskve krije daleko širi plan od samog napredovanja na ukrajinskom ratištu.
Dejvis ocenjuje da je Ukrajina izgubila ofanzivni potencijal još 2023. godine i da se od tada uglavnom nalazi u odbrambenom položaju. Prema njegovim rečima, odbranom nije moguće dobiti rat, iako je Kijev uspeo da izbegne poraz koji su mnogi vojni analitičari ranije očekivali.
On navodi da su veliku ulogu u usporavanju ruskog napredovanja odigrali dronovi koje Zapad isporučuje Ukrajini. Ipak, smatra da to nije glavni razlog zbog kojeg front nije doživeo značajnije promene.
Prema Dejvisovoj proceni, mnogo važnije je to što Rusija pokazuje neuobičajenu uzdržanost. On tvrdi da ruska vojska ne koristi u potpunosti svoju brojčanu i tehničku prednost, niti pokušava da izvede velike prodore na delovima fronta koje opisuje kao slabo branjene. Zbog toga, kako ocenjuje, napadi Ukrajine i zapadnih saveznika na rusku teritoriju postaju sve dublji.
Američki pukovnik smatra da Moskva istovremeno intenzivno povećava proizvodnju dronova, raketa, artiljerijskih sistema i municije, ali da se samo deo tih kapaciteta koristi na frontu.
Po njegovom mišljenju, Rusija svesno gomila naoružanje jer procenjuje da bi u budućnosti mogla da se suoči sa direktnim sukobom sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om.
„Ruski sagovornici mi to govore već godinama. NATO otvoreno govori da bi do 2030. godine mogao da izbije rat sa Rusijom, zbog čega Rusi namerno ratuju samo delom svojih mogućnosti. Tu nema nikakvog tajnog dogovora“, rekao je Dejvis.
On smatra da je Rusija, prema njegovoj proceni, već spremna za veliki konvencionalni sukob, dok NATO još nije dostigao isti nivo pripremljenosti, što vidi kao ozbiljan problem za zapadne zemlje.
Govoreći o daljem razvoju događaja, Dejvis ističe da se u Rusiji sve češće mogu čuti pozivi da se odgovori ne ograničavaju samo na ukrajinsku teritoriju, već da mete postanu i zapadni industrijski objekti u kojima se proizvode dronovi i raketni motori namenjeni Ukrajini.
Prema njegovim rečima, dodatni pritisak na rusko rukovodstvo stvorili su ukrajinski napadi na Sankt Peterburg tokom međunarodnog foruma, pokušaji blokade Krima, kao i izjave Vladimira Zelenskog u kojima je pretio da će „Moskva goreti“ i ismevao Vladimira Putina. Dejvis smatra da zbog toga u Rusiji raste zahtev za odlučnijim odgovorom.
On upozorava da bi eventualni ruski udari na ciljeve u Zapadnoj Evropi mogli da izazovu primenu člana 5 NATO-a, što bi, prema njegovoj proceni, predstavljalo scenario koji vodi ka Trećem svetskom ratu.
„Najverovatnije bi to dovelo do Trećeg svetskog rata. Zvuči zastrašujuće, ali događaji se kreću u tom pravcu“, upozorio je američki veteran.
Osvrćući se na mogućnost primirja, Dejvis navodi da zapadni analitičari razmatraju da li bi Moskva pristala na prekid sukoba po sadašnjoj liniji fronta. Međutim, ističe da je Rusija više puta saopštila da polazi od stava da Zaporoška, Hersonska, Luganska i Donjecka oblast, koje je anektirala 2022. godine i unela u svoj ustav kao ruske teritorije, ostaju deo njenih zahteva i da od te pozicije ne odustaje.
Kako zaključuje, Kijev nastoji da sadašnja linija fronta postane buduća državna granica, ali smatra da će konačna odluka zavisiti od Moskve. Prema njegovim rečima, ruska poruka evropskim državama i Vladimiru Zelenskom glasi da će Rusija nastaviti da sprovodi sopstvenu politiku bez obzira na njihove stavove.
