Kako budemo izlazili iz pandemije, očekujte da ćete mnogo više slušati o Velikom resetu i boljoj budućnosti. Međutim, daleko od toga da će rezultirati životom iz snova sa niskim sadržajem ugljenika, to je obična fantazija koja će globalnoj eliti dati još više moći.
NAPOMENA: Ovaj tekst neće biti objavljen na mrežama. Biće objavljen samo za naše članove na Telegramu
„Veliki reset“ je termin koji neretko koristi većina zapadnih neoliberalnih političara. Zapravo veoma često i bez odgovarajućeg objašnjenja, da opreznom posmatraču deluje kao neka vrsta plaćene reklame.
Ali šta je zapravo u pitanju? Termin je postao posebno poznat nakon 50. Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u junu 2020. Prvobitno ga je lansirao princ od Velsa, nakon čega je pretočen u filozofiju distopijskog folozofa naučne fantastike Klausa Švaba, osnivača i izvršnog predsednika WEF-a.
Veliki reset se odnosi na plan za obnovu svetske infrastrukture „na održiv način“ nakon ekonomskih razaranja pandemije Covid-19 i za uspostavljanje globalnog sporazuma za sprečavanje budućih pandemija, ili kako se to formalnije opisuje, „izgradnja robusnije međunarodne zdravstvene arhitekture, koja će zaštititi buduće generacije.“ Ako ikada čujete da ljudi govore o „otpornosti zajednice“, oni zapravo misle na Veliki reset.
Klaus Švab
Verovatno najuznemirujući deo Velikog reseta jeste koliko jako podseća na uobičajeno poslovanje, samo sa ekstra globalizmom.
Većina obrisa plana uključuje dalje slabljenje nacionalnih granica i individualne nacionalne autonomije, u korist ‘univerzalnije uprave.’ Kao i obično, zapadna srednja klasa koja brzo nestaje mora da ponese ovaj teret, pošto su njihove slobode dodatno ograničene.
Bez obzira na to, mnogi svetski lideri, bez sumnje očarani Švabovom ideologijom, pristali su na Veliki reset, uključujući Borisa Džonsona, Emanuela Makrona, Angelu Merkel, Kirijakosa Micotakisa, Marka Rutea, Pedra Sančeza, Ernu Solberg, Vladimira Zelenskog i, po svemu sudeći, administracija Džozefa Bajdena je takođe uključena.
Ali opšta saglasnost zapadnih lidera je apsolutno tipična za bilo koju agendu koju zastupaju kontrolisane vojne, ekonomske ili političke organizacije i alijanse. Ako jedan od ovih subjekata predloži emocionalno nabijen, politički nejasan i na kraju neefikasan edikt, ili zakon, pomenuti političari se postroje da pokažu najvatrenije poštovanje.
Po pravilu, čini se da se njihova rešenja za specifične ekološke, ili naučne problemem misteriozno prepliću sa LGBTK+ pravima, jednakošću na radnom mestu, inicijativama otvorenih granica i drugim nepovezanim uzrocima socijalne pravde.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Kao da su svi ciljevi koje imaju na neki način jednostrano iz istog izvora, ili podrazumevaju isto rešenje, bez obzira na uzrok, ili posledicu. Stoga, ujedinjeni odgovor na globalnu pandemiju misteriozno je takođe jednak aktivizmu trans prava.
Kako navode: Nijedna pojedinačna vlada, ili multilateralna agencija, ne može sama da reši ovu (pandemijsku) pretnju. Zajedno moramo biti bolje pripremljeni da predvidimo, sprečimo, otkrijemo, procenimo i efikasno odgovorimo na pandemije na visoko koordinisan način.
Švab i njegovi pomoćnici su izrazili mnoga druga oštra osećanja koja mogu delovati ili banalno, ili preteće. Uzmite u obzir „jaz između onoga što tržišta vrednuju i onoga što ljudi cene će nestati“ i „želimo da se više pažnje posveti naučnim stručnjacima. Niko ne može da se „samoizoluje“ od klimatskih promena, tako da svi treba da „delujemo unapred i solidarno“. Mnogo se govori o težnji za „pravednijim i ravnopravnijim ishodima“.
Međunarodni ugovori uvek imaju tendenciju da se koncentrišu na moć. To je jedno od životnih pravila, prvenstveno za realiste, jer u ljudskim pitanjima ne može se izbeći dinamika moći.
Pravi problemi često nemaju dobra i jednostavna rešenja. Često zahtevaju „rešenja koja zvuče podlo“, koja ne zvuče dobro u biltenu o korporativnim ciljevima. Inicijative poput Velikog reseta podrazumevaju postepeni gubitak autonomije pojedinačnih nacija, pošto se njihova moć odlučivanja prenosi na međunarodnog, bestelesnog donosioca pravila.
To je, bez sumnje, već duže vreme globalistička fantazija, ali ključno je pitanje: da li shvataju šta rade ili ne?
Što se tiče njihovog neverovatnog koordinisanog odgovora na pandemiju, čini se da ovo nije ništa drugo do uvođenje prinudne vakcinacije širom sveta za sve.
Prema rečima samog Klausa Švaba: „Dokle god se svi ne vakcinišu, niko neće biti bezbedan“. Na šta su prisutni neoliberalni svetski lideri klimnuli uglas, ponavljajući uglas svoju mantru: „Globalno javno dobro“.
Švabove ideje nisu kreativne niti inovativne, prilično su staložene, a istraživanja njegove karijere pokazuju da su nepromenjene od 1970-ih. On je stalno propovedao istu stvar, kao pokvarena ploča.
On veruje da možemo postići ekološka rešenja bez i najmanje promene kapitalizma, stvaranjem ugovora o „međusobnoj odgovornosti i podeljenoj odgovornosti, transparentnosti i saradnji u okviru međunarodnog sistema“. Njegova ideja uključuje „etički kapitalizam“ – gde će ekscesi kapitalizma na neki način biti suzbijeni od strane „etičkih zainteresovanih strana“, prema kojima će korporacije biti odgovorne, dok će elite i sistemi koji su već na snazi nastaviti da funkcionišu kao i do sada. Ovo je master plan Svetskog ekonomskog foruma, uglavnom nepromenjen već 40 godina.
Rezultat? Zelena tehnokratija, pretpostavlja se, sa „etičkim stejkholderskim“ aparatom koji je naložio WEF, svetska paukova organizacija koja vlada pretećim strahovima od pandemije i propasti od ugljenika. Nijedan deo društva ne bi bio izuzet od edikta „novog ugovora“.
Izgleda da je portal Great Reset nešto više od reklame za moderan život u mahunarkama. Izgleda da se prikazuje kao život iz snova sa niskim sadržajem ugljenika (bez gubitka moderne pogodnosti).
Može se uočiti aljkava neoliberalna omladina, česte reference na LGBTK+ vrednosti i opšta hitnost oko ugljeničnih ostataka. Uprkos činjenici da su WEF i Davos i svi povezani entiteti u potpunosti elitne institucije, veb stranica se stilizuje na bazi urbanog aktivizma.
Švab naziva cilj Velikog reseta „četvrtom industrijskom revolucijom“, pri čemu se prva pokreće vodom i parom, druga uvodi masovnu proizvodnju, a treća elektronsku automatizaciju. Četvrta će zamagliti granice između „fizičke, digitalne i biološke sfere“.
U ovom kolu magičnog napretka pojavljuju se „oblasti kao što su veštačka inteligencija, robotika, internet stvari, autonomna vozila, 3-D štampanje, nanotehnologija, biotehnologija, nauka o materijalima, skladištenje energije i kvantno računarstvo.
Ovo zvuči kao iracionalni optimizam, jer su mnoge od ovih tehnologija sve samo ne čiste i dobre izgleda da se de facto ne odnose na izlazak iz industrijalizma, niti bilo šta drugo.
Povrh toga, manje od 9% kompanija koristi mašinsko učenje, robotiku, ekrane osetljive na dodir i druge napredne tehnologije o kojima se govori kao da nekako „menjaju sve“. Kapitalizam zainteresovanih strana sebe, kao koncept, ne objašnjava kao siguran i bez sumnje će biti slobodno interpretiran od strane Silicijumske doline, ili konglomerata lanca snabdevanja.
Dragulj u kruni optimizma Velikog reseta mora da bude vera da će dolazak veštačke inteligencije sve promeniti pozitivno, opet bez specifičnosti, kako bi se nekako stvorio novi svet sa niskim sadržajem ugljenika.
Čini se da je sve to u najboljem slučaju detinjasta korporativna fantazija koju proizvode izolovani šarlatani. U najgorem slučaju, to je namerno otimanje vlasti od strane neodgovornih međunarodnih agencija i skrivenih oligarha.
U svakom slučaju, to je lažna utopija po cenu privatnosti i autonomije, koju nam prodaju prodavci polovnih automobila koji misle da su prinčevi.
NAPOMENA: Ovaj tekst neće biti objavljen na mrežama. Biće objavljen samo za naše članove na Telegramu
Humans are free
Webtribune.rs
