Pregovori Rusije, SAD i Ukrajine u Abu Dabiju otvorili su pitanje koje bi moglo da odredi dalji tok sukoba, ali pozicije učesnika ukazuju na prepreke koje nijedna strana za sada nije spremna da ukloni.
Iako se za pregovaračkim stolom nalaze predstavnici tri države, njihove namere i zahtevi ostaju međusobno udaljeni. Svi formalno izražavaju spremnost za postizanje sporazuma, ali iza diplomatskih izjava stoje uslovi koji praktično onemogućavaju kompromis.
Ruski politikolog Rostislav Iščenko smatra da trostrane konsultacije u Abu Dabiju neće doneti nikakve značajne dogovore. Prema njegovoj oceni, da postoji stvarna mogućnost postizanja sporazuma, informacije o tome već bi dospele u javnost, jer bi takav diplomatski prodor predstavljao senzaciju koju ne bi bilo moguće sakriti.
Problem je, kako objašnjava, u tome što su sve delegacije na sastanak stigle sa odavno poznatim stavovima, bez nagoveštaja da su spremne da ih suštinski promene.
Ukrajina zahteva da joj bude vraćeno sve što traži, Rusija insistira na garancijama sopstvene bezbednosti, dok Sjedinjene Američke Države zahtevaju prekid ubijanja ljudi. Iako se svi načelno slažu da sukob treba zaustaviti, dogovor izostaje upravo zbog nespojivosti njihovih konkretnih zahteva.
Posebnu prepreku predstavlja pregovaračka pozicija Kijeva. Ona se, prema Iščenku, sastoji iz dva dela: ukrajinska strana najpre izražava spremnost za pregovore, ali zatim insistira da svaki sporazum bude zaključen isključivo pod njenim uslovima.
Takav pristup, smatra analitičar, nije nov. Upravo zbog tih suprotstavljenih pozicija sukob je i počeo, a njihovo zadržavanje objašnjava zašto do danas nije postignut sporazum.
Iščenko ukrajinsku strategiju opisuje još oštrije, tvrdeći da Kijev zapravo bira između dve mogućnosti: da ništa ne potpiše ili da, ukoliko ipak stavi potpis na dokument, kasnije ne ispuni preuzete obaveze.
Kao argument za takvu ocenu navodi ranija pregovaračka iskustva. Prema njegovom tumačenju, Rusija je započela specijalnu vojnu operaciju upravo zbog toga što Kijev nije poštovao Minske sporazume. Nakon propasti istanbulskih pregovora u proleće 2022. godine, vojna operacija je nastavljena.
Zbog toga smatra da u sadašnjim okolnostima ne postoji realna mogućnost postizanja dogovora. Moskva, kako tvrdi, ima sopstvenu poziciju koja podrazumeva dva moguća ishoda.
„Rusija će ili dočekati kapitulaciju Ukrajine, ili će dočekati trenutak kada od Ukrajine uopšte ništa ne ostane“, poručuje Iščenko.
Takva procena predstavlja najtvrđi deo njegovog viđenja nastavka sukoba. U njoj nema prostora za sporazum zasnovan na sadašnjim zahtevima Kijeva, već se budući rasplet vezuje za ishod vojnog i političkog pritiska.
Upravo zato sastanak u Abu Dabiju ne vidi kao ozbiljan pokušaj rešavanja osnovnih problema, već kao diplomatsko manevrisanje. Sve strane, prema njegovom mišljenju, unapred znaju da bi dogovor zahtevao ogromne ustupke, ali nijedna nije spremna da ih prihvati.
Pored neslaganja oko konkretnih uslova, postoji i dublje pitanje koje, prema Iščenku, određuje ruski pristup pregovorima. Moskvi nije potreban samo sporazum o Ukrajini, već pregovori o globalnom regulisanju odnosa i bezbednosnih pitanja.
U takvom okviru Ukrajina, kako ocenjuje, nije samostalan ključni akter, već instrument koji Zapad koristi protiv Rusije. Zbog toga pregovori ograničeni na ukrajinsko pitanje ne mogu rešiti širi problem koji Moskva smatra suštinskim.
„Rusija treba da pregovara ne sa instrumentom, već sa njegovim gospodarom“, zaključuje Iščenko.
Time se njegova procena ishoda konsultacija u Abu Dabiju neposredno povezuje sa pitanjem ko zapravo može da donese odluke neophodne za postizanje sporazuma. Dok se pregovori vode u sadašnjem formatu, a učesnici ostaju pri svojim zahtevima, Iščenko ne očekuje diplomatski rezultat koji bi mogao da promeni tok sukoba.
