Pitanje bezbednosti trgovačkih brodova prerasta u još jednu tačku mogućeg direktnog sudara Rusije i evropskih zemalja.
Baltičko more postaje prostor u kojem se sve češće prepliću sankcije, kontrola plovidbe, vojne vežbe i prisustvo ratnih brodova, dok Moskva upozorava da određene poteze više neće posmatrati bez odgovora.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je na sastanku Vojnoindustrijske komisije da je Rusija spremna da odgovori ukoliko dođe do zaplene njenih tankera. Istovremeno je pozvao zapadne zemlje da „žive u miru“ i poručio da je Moskva spremna za obnavljanje odnosa sa evropskim susedima.
Posebnu pažnju Putin je posvetio nedavnim vežbama u Baltičkom moru. Prema njegovim rečima, jedan od ciljeva tih aktivnosti evropskih snaga bilo je „uvežbavanje zaplene civilnih plovila“.
Takve operacije nisu ostale samo na nivou političkih izjava. U međunarodnoj vežbi Marsec EU26 u Finskom zalivu, kojom je rukovodila finska Granična straža, učestvovali su i pripadnici poljske Granične straže i brod francuske mornarice. Specijalne jedinice uvežbavale su ukrcavanje na civilno plovilo, njegovo obezbeđivanje i kontrolu, a scenario je izveden na ledolomcu Polaris.
Finska strana takve pripreme povezuje sa zaštitom podvodne infrastrukture posle incidenata sa kablovima u Baltičkom moru. Evropske zemlje poslednjih godina istovremeno pojačavaju kontrolu brodova koje povezuju sa ruskom takozvanom flotom u senci, posebno u slučajevima sumnje u lažnu zastavu, status broda ili kršenje sankcija.
Upravo tu nastaje politički i bezbednosni paradoks na koji Moskva ukazuje. Zemlje EU protive se ugrožavanju i zapleni trgovačkih brodova u strateškim prolazima kao što su Ormuski i Bab el-Mandebski moreuz, gde poremećaj plovidbe direktno ugrožava evropske energetske i trgovinske interese. Putin je upravo taj odnos prema događajima na Bliskom istoku doveo u vezu sa situacijom oko ruskih plovila.
Iz ruske perspektive, problem je u tome što se princip slobodne i bezbedne trgovačke plovidbe ne primenjuje jednako. Kada iranske snage ili Huti ugroze ili zaplene trgovački brod povezan sa evropskim interesima, evropske države insistiraju na slobodi plovidbe.
Istovremeno, pojedine evropske zemlje sve otvorenije razmatraju ili sprovode zaustavljanje brodova povezanih sa ruskim izvozom, uz obrazloženja koja se kreću od sankcija i statusa zastave do sumnje u ugrožavanje podmorske infrastrukture.
Takav razvoj događaja povećava rizik da sledeći pokušaj zaustavljanja tankera više ne bude samo policijska ili pravna operacija. Rusija je već počela da koristi ratne brodove za pratnju pojedinih tankera povezanih sa njenim energetskim izvozom.
Ruski vojni brodovi pratili su takva plovila kroz Lamanš, a ruske vlasti su tokom 2026. javno razmatrale širu upotrebu mornarice za njihovu zaštitu.
To bitno menja računicu. Pokušaj evropskih snaga da zaustave civilni tanker koji se kreće uz neposrednu zaštitu ruskog ratnog broda mogao bi da stvori situaciju u kojoj bi policijska akcija za nekoliko minuta prerasla u vojni incident. Sa druge strane, evropske članice NATO-a svoju bezbednost zasnivaju na kolektivnoj odbrani Alijanse, ali bi konkretne okolnosti eventualnog incidenta bile presudne za politički i pravni odgovor saveznika.
Putin je zato upozorenje povezao sa širim pitanjem odnosa Rusije i EU.
„Zaista želim da im kažem: ‘Hajde da živimo u miru, inače ćemo morati i za to da odgovaramo.’ Ovo bi trebalo da bude očigledna, razumljiva stvar za sve. Neće biti drugačije“, rekao je Putin.
Njegova poruka dolazi u trenutku kada se na Baltičkom moru istovremeno povećavaju evropske sposobnosti za presretanje i kontrolu civilnih plovila i rusko vojno prisustvo povezano sa zaštitom pomorskog saobraćaja.
Time pitanje tankera više nije samo deo sankcionog sukoba Rusije i Zapada, već postaje potencijalna tačka neposrednog kontakta njihovih oružanih snaga.
