Nakon niza vojnih operacija, napada na energetsku infrastrukturu i promena na globalnom tržištu, Bliski istok se nalazi pred potpunim preoblikovanjem geopolitičke mape.
Dok zvanični Vašington i dalje pokušava da održi privid kontrole nad ključnim svetskim energetskim putevima, dešavanja na terenu i izjave zvaničnika ukazuju na to da se težište moći trajno pomera ka koaliciji regionalnih i nezapadnih sila.
U razgovoru koji je vodio voditelj Danijel Dejvis u okviru emisije Deep Dive na Jutjubu, penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor izneo je detaljnu analizu vojne, ekonomske i geopolitičke situacije.
Razmatrajući poziciju SAD, Irana, Saudijske Arabije i Izraela, Mekgregor je ocenio da su dosadašnji potezi američke administracije doveli do gubitka kontrole nad Ormuskim moreuzom i globalnim energetskim kompleksom.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da bi američke snage u roku od jednog dana mogle da unište sve elektrane u Iranu, dok bi za uništenje većine glavnih mostova bilo potrebno oko dva sata.
Tramp je naveo da o tome obaveštava drugu stranu tokom pregovora, naglašavajući da bi oko 91 milion ljudi ostao bez električne energije i infrastrukture. On je dodao da veruje da SAD imaju veoma jaku poziciju i da bi voleo da izbegne takav scenario ukoliko se postigne dogovor, iznoseći ranije procene da bi sukob mogao trajati tri do četiri dana, ili dve do tri sedmice.
Komentarišući ove tvrdnje, Mekgregor je podvukao da Iran već kontroliše prolaz kroz Ormuski moreuz i da iz Persijskog zaliva ne izlazi nijedan tanker koji Teheran ne odobri.
Prema njegovim rečima, nafta koja trenutno napušta zaliv je iranska i uglavnom je usmerena ka Kini. Mekgregor tvrdi da su iranske vlasti ostvarile svoj prvi cilj – da prežive i odbrane se – čime su dokazale svoju poziciju, a da je njihov sledeći cilj potpuno uklanjanje prisustva SAD iz regiona uništenjem vojnih baza.
Iako je zvanični Rijad potvrdio da su napadi projektilima koje su izveli Huti privremeno izbacili iz pogona preradu oko četiri miliona barela nafte dnevno u postrojenju Janbu i drugim centrima, cena sirove nafte na berzama zabeležila je pad na 78,60 dolara po barelu, odnosno pad od 4,7 odsto.
Dejvis je ukazao na nelogičnost pada cena u momentu smanjenja ponude, dok je Mekgregor to objasnio manipulacijama i kratkim prodajama na Vol Stritu, gde dominiraju finansijski trgovci bez uvida u stvarno stanje na naftnim poljima.
Mekgregor tvrdi da je zvanična cena nafte na berzantskom papiru nerealna i da stvarna cena nafte koja se isporučuje sa punih tankera iznosi 140 dolara po barelu. On predviđa da će se tržište ubrzo suočiti sa skokom cena na 150 dolara po barelu ili više, pozivajući se na procene stručnjaka iz naftnog sektora poput Džefa Kurija.
Takođe je odbacio tvrdnje o izgradnji novih naftovoda koji bi zaobišli Ormuski moreuz, ističući da niko ne investira u infrastrukturu u regionu dok traje rat, jer bi Iran svaku novu liniju lako otkrio i uništio u nekoliko sekundi.
Povodom navoda da je Irak u saradnji sa SAD dogovorio izgradnju novih naftovoda, Mekgregor je podsetio da je Irak saveznik Irana i da je irački parlament u više navrata glasao za povlačenje američkih snaga iz zemlje.
On je dodao da su iračke milicije spremne da preuzmu kontrolu nad Kuvajtom i da Bagdad neće preduzeti ništa što bi štetilo Teheranu.
Osvrćući se na diplomatske pritiske, Dejvis je podsetio na ranije izveštaje da je premijer Izraela Benjamin Netanjahu pre početka sukoba dostavio Vašingtonu obaveštajne podatke o lokaciji vrhovnog vođe Alija Hamneija kako bi podstakao napad.
Pred novi susret u Vašingtonu, pojavili su se novi izveštaji o navodnom iranskom nuklearnom programu na planini Pikaks. Mekgregor je ocenio da su to poslednji pokušaji da se rat produži, naglašavajući da američke obaveštajne službe godinama nisu imale dokaze o razvoju iranskog nuklearnog oružja.
Govoreći o stanju resursa, Mekgregor je upozorio da su rezerve precizno vođene municije i raketa SAD, poput projektila „tomahavk” i „JASSM”, pri samom kraju. On je ocenio da SAD gube i u Iranu i u Ukrajini, navodeći da je ukrajinska država uništena i da Kijev zahteva dodatne količine oružja i dronova za nastavak sukoba sa Rusijom.
Prema Mekgregorovoj proceni, u narednim mesecima doći će do uspostavljanja novog poretka na Bliskom istoku koji će činiti četiri ključne sile: Rusija, Kina, Iran i Turska. On predviđa da će se Turska aktivno pridružiti ovom savezu, dok će Kina, kao vodeća svetska ekonomija po paritetu kupovne moći, biti jedina sila sa kapitalom i stručnošću sposobna da obnovi uništenu energetsku infrastrukturu u Gulfu, čija će obnova trajati duže od jedne decenije.
Mekgregor je zaključio da nastavak vojne kampanje neće uništiti Iran, već će proterati SAD iz Persijskog zaliva i dovesti u pitanje opstanak Izraela. On je naveo da će se struktura nastala Sajks-Pikoovim sporazumom suočiti sa izborom da prihvati uslove novog regionalnog okvira ili da nestane.
