Uzorak mesečevog kamenja sakupljen od strane NASA-ine lunarne misije Apollo 14 najverovatnije je došao sa Zemlje, a ne sa Meseca, otkrila nova šokantna studija.
Studija u časopisu Earth and Planetari Science je dovela u pitanje poreklo uzorka Mesečevih stena prikupljenih tokom NASA-inog sletanja 1971. godine.
Zapanjujuća studija objavljena ove sedmice otkrila je da je hemijski sastav Mesečeve stene mnogo bliži Zemljinoj. Istraživači su pronašli tragove kvarca na Mesečevim stenama – mineral koji se obično ne nalazi na Mesecu.
[adsenseyu1]
Kamen je potom NASA ustupila Univerzitetu Kurtin u Zapadnoj Australiji, gde ga je analizirao tim međunarodnih istraživača.
Istraživači sada sugerišu da se stena probila na površinu Meseca nakon što je asteroid upao u naš dom pre milijardu godina.
Autor istraživanja profesor Aleksander Nemčin, iz Kurtinove škole Earth and Planetari Science, rekao je u izjavi da je uzorak Mesečevih stena po sastavu sličan granitu.
Stručnjak je rekao: „Uzorak sadrži i kvarc, što je još neobičniji nalaz na Mesecu”.
„Određivanjem starosti cirkona pronađenog u uzorku, uspeli smo da utvrdimo starost stene domaćina na oko četiri milijarde godina, čineći je sličnom najstarijim stenama na Zemlji”.
„Pored toga, hemijski sastav cirkona u ovom uzorku je veoma različit od svih drugih zrna cirkona ikada analiziranih u lunarnim uzorcima i izuzetno sličan onim cirkonima pronađenih na Zemlji.“
Na osnovu hemijskog sastava stene, profesor Nemčin je zaključio da se cirkon formira na niskoj temperaturi.
Stena je najverovatnije nastala u prisustvu vode i kiseonika, što dalje ukazuje da je došla sa Zemlje, a ne sa Meseca.
On je rekao: „Moguće je da su se neki od ovih neobičnih uslova mogli pojaviti veoma lokalno i vrlo kratko na Mesecu, a uzorak je rezultat ovog kratkog odstupanja od normalnosti.
“Međutim, jednostavnije objašnjenje je da je ovaj komad formiran na Zemlji i doveden na površinu Meseca kao meteorit koji je nastao od asteroida koji je pogodio Zemlju pre otprilike četiri milijarde godina i bacio materijal u svemir i na Mesec.
„Dalji uticaji na Mesecu u kasnijim vremenima pomešali bi zemljine stene s lunarnim stenama, uključujući i buduće mesto za sletanje Apola 14, gde su ga sakupili astronauti i poneli nazad kući na Zemlju.“
Lunarna misija Apolo 14 bila je devetodnevna misija na Mesec, koja je 31. januara 1971. lansirana sa Zemlje.
Misiju su vodili komandant Alan Šepard, pilot komandnog modula Stjuart Ros i pilot lunarnog modula Edgar Mičel koji su napustili Zemlju u Saturn V raketi.
NASA-ini astronauti proveli su ukupno dva dana na površini Meseca, prikupljajući uzorke Mesečevih stena i seizmičkih očitavanja.
Sveukupno, NASA je ponela kamen od 45kg (100 funti) sa Meseca da bi ga proučavala na Zemlji.
Posada Apola 14 vratila se na Zemlju 9. februara 1971. godine i spustila se u južni Pacifik.
Webtribune.rs
