Tokom poslednjih godina više snažnih zemljotresa u različitim delovima sveta izazvalo je brojne rasprave koje prevazilaze uobičajena geološka objašnjenja.
U analizi koju je objavio Cargrad iznosi se teza da događaji u Venecueli i Sevastopolju imaju određene zajedničke karakteristike i da ih treba posmatrati u širem geopolitičkom kontekstu.
Cargrad podseća da je Donald Tramp u više navrata izjavio kako Sjedinjene Američke Države poseduju „iznenađujuće, najmoćnije tajno oružje na svetu“.
Poslednju takvu izjavu dao je u januaru ove godine, ubrzo nakon događaja u vezi sa predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom, pri čemu je, prema analizi, kontekst njegove izjave bio upravo Venecuela. Dva razorna zemljotresa koja su 24. juna pogodila tu zemlju otvorila su, prema istom izvoru, raspravu o mogućoj primeni tektonskog oružja.
Prema toj analizi, Venecuela se i dalje nalazi pod vlašću Madura, dok SAD još nisu u potpunosti uspostavile kontrolu nad državom. Navodi se da su pre zemljotresa trajali pregovori o uslovima povratka američke naftne kompanije Ševron na venecuelansko tržište, ali da su događaji nakon katastrofe bitno promenili okolnosti.
Posebno se ističe da se zemljotres dogodio 24. juna, na Dan bitke kod Karaboba, jednom od najvažnijih državnih praznika Venecuele. Tog datuma 1821. godine vojska Simona Bolivara izvojevala je odlučujuću pobedu nad Španskim carstvom u ratu za nezavisnost.
Kao prvu neobičnost navodi se potpuno različite procene američkih i evropskih seizmoloških centara. Američki USGS registrovao je dva odvojena žarišta deformacije u razmaku od samo 39 sekundi, dok su evropski centri GEOSCOPE i INGV govorili o kontinuiranom pojasu deformacije tla, odnosno nizu uzastopnih udara.
Upravo druga procena u analizi predstavlja osnov za razmatranje hipoteze o spoljašnjem dvominutnom „prožimanju“ Zemljine kore.
Dodatnu pažnju privukla je činjenica da je zemljotres jačine 7,5 stepeni, čiji je epicentar bio u moru, izazvao cunami visok svega oko 30 centimetara. U analizi se navodi da se morsko dno pomerilo bočno, a ne vertikalno, što se ocenjuje kao neuobičajena pojava.
Među okolnostima koje se izdvajaju nalazi se i, kako se navodi, nestanak iz javno dostupnih izvora podataka koji bi mogli da pomognu u detaljnijoj analizi događaja. Pominju se informacije sistema SIRGAS o tektonskim pomeranjima, komercijalni radarski snimci veoma visoke rezolucije i podaci o mikroseizmičnosti tokom 2025. godine.
Prema toj analizi, glavni udar pogodio je sever Venecuele, njen ekonomski i infrastrukturno najrazvijeniji deo sa Karakasom. Navodi se da su oštećeni mostovi na Panameričkom autoputu, da je najveći naftni kompleks El Palito prestao sa radom, zbog čega je zemlja ostala bez goriva, da je ozbiljno stradao aerodrom u Karakasu i da se oko 50.000 ljudi vodi kao nestalo.
Kao još jedna neuobičajena okolnost navodi se da je američko Ministarstvo finansija za manje od 24 časa ukinulo sankcije Venecueli. Samizdat autor Nulman, koji za sebe kaže da je bivši geolog, ocenjuje da je pravni dokument delovao kao da je unapred bio pripremljen.
Istovremeno, izdata licenca, prema njegovim navodima, stavlja međunarodne finansijske transakcije povezane sa Venecuelom pod strogu finansijsku kontrolu SAD.
Šest dana pre zemljotresa ukinute su i sankcije venecuelanskoj aviokompaniji Conviasa. Nulman taj sled događaja poredi sa kupovinom protivpožarnog osiguranja neposredno pre požara.
Posle ukidanja vazdušnih ograničenja američki vojni avioni, prema analizi, počeli su da sleću na oštećeni aerodrom u Karakasu radi „humanitarnog raspoređivanja“, bez saglasnosti venecuelanske vlade, što se poredi sa događajima na Haitiju 2010. godine.
Analiza dalje navodi da je Venecuela i pre katastrofe bila u teškoj situaciji, uz podatak UN da se gotovo 30 odsto stanovništva nalazilo u veoma teškim životnim uslovima. Posle zemljotresa, kako se tvrdi, Karakas je proširio licence američkom naftnom gigantu Ševron radi finansiranja obnove, čime je toj kompaniji omogućeno ubrzano preuzimanje kontrole nad venecuelanskim naftnim tržištem.
Govoreći o mogućnosti razvoja tektonskog oružja, podseća se na tvrdnje da je Nikola Tesla smatrao da se zemljotresi mogu izazvati usmerenim elektromagnetnim signalima određene snage sa tri tačke. Navodi se i da su SAD i SSSR tokom nuklearnih ispitivanja sprovodili istraživanja u toj oblasti.
Nulman ocenjuje da mogućnost razvoja takvog oružja u geološkim krugovima nije smatrana pukom teorijom zavere. Kao obrazloženje navodi da se preraspodelom naprezanja u seizmički aktivnim zonama pomoću snažnih elektromagnetnih impulsa mogu pokrenuti podzemni udari.
U tom kontekstu pominju se sovjetski MGD generatori „Pamir“, koji su, prema tim navodima, kroz specijalne bušotine usmeravali snažne električne struje duboko u Zemljinu koru.
Podseća se da je još 1977. godine usvojena Konvencija o zabrani vojnog ili drugog neprijateljskog korišćenja sredstava za uticaj na prirodnu sredinu. Istovremeno se iznosi ocena da SAD poslednjih godina zanemaruju međunarodne sporazume, uz podsećanje na ranije ruske tvrdnje o razvoju biološkog oružja u američkim laboratorijama i navod da ih je kasnije potvrdila bivša direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD Tulsi Gabard.
Kao prethodni primer navodi se zemljotres u Siriji i Turskoj 2023. godine. U analizi se tvrdi da nije imao jasno definisan epicentar, da je obuhvatio oko 150 podzemnih udara raspoređenih u liniji, da su neuobičajeni bili trajanje i amplituda potresa, snažan naknadni udar i pojava plavog sjaja na nebu.
Ističe se da se katastrofa dogodila tri meseca pre predsedničkih izbora u Turskoj, da je Redžep Tajip Erdogan tada pobedio tesnom razlikom, dok je vlast Bašara el Asada u Siriji pala godinu i po kasnije nakon dodatnog slabljenja zemlje.
U vezi sa tim događajem pominje se i tehnologija HAARP, razvijana u istraživačkom centru na Aljasci od devedesetih godina prošlog veka. Navodi se da je 2017. godine u časopisu Science Advances objavljen rad u kojem se tvrdi da snažni emiteri, delovanjem na atmosferu u određenim delovima planete, mogu izazvati razorne zemljotrese.
Analiza se zatim vraća na zemljotres na Haitiju iz 2010. godine. Navodi se da je imao plitko žarište, prvi udar jačine sedam stepeni i naredne jače od pet, ali da je uprkos tome poginulo više od 200.000 ljudi.
Ističe se da nije bilo upozorenja američkih seizmoloških službi, dok je američka vojska odmah preuzela kontrolu nad aerodromom u Port o Prensu, zbog čega je Francuska tada optužila SAD za okupaciju Haitija.
Podseća se i na izjavu tadašnjeg predsednika Venecuele Uga Čavesa da je zemljotres na Haitiju rezultat ispitivanja američkog tektonskog oružja i priprema za buduće preuzimanje vlasti u drugim državama pod izgovorom humanitarnih misija.
Čaves je tvrdio da su američke mornaričke snage nedelju dana pre katastrofe izvodile ispitivanja u Tihom okeanu, pozivajući se na navodni tajni izveštaj Severne flote Rusije.
Kasnije su se pojavile informacije da je anonimni izvor iz štaba flote takve tvrdnje nazvao naučnom fantastikom, ali analiza zaključuje da je Čaves upozoravao kako bi tektonsko oružje moglo biti korišćeno protiv drugih država, uključujući i Rusiju.
Na kraju se ukazuje na zemljotrese registrovane u Sevastopolju 22. juna 2026. godine, dva dana pre događaja u Venecueli. Zabeleženo je ukupno 19 potresa, od kojih su tri bila jačine oko četiri stepena.
Direktor Instituta za seizmologiju i geodinamiku Krimskog federalnog univerziteta Jurij Volfman opisao ih je kao netipične i naveo da su usledili jedan za drugim.
Epicentar se nalazio oko 30 kilometara od obale na dubini od približno pet kilometara, a analiza postavlja pitanje da li su ti događaji mogli predstavljati upozorenje Rusiji uoči zemljotresa koji je dva dana kasnije pogodio Venecuelu.
