Ruska ekonomija ulazi u period u kojem će mnogo toga zavisiti od toga da li će država promeniti način na koji finansira proizvodnju, investicije i razvoj.
Rasprava više nije samo o visini kamata ili trenutnom privrednom usporavanju, već o tome može li postojeći model uopšte da obezbedi dugoročan rast.
Ruski ekonomista i poslanik Državne dume Mihail Deljagin smatra da domaćom ekonomijom upravljaju liberali koji sprovode „politiku uništavanja ruskih proizvodnih snaga“. Zbog toga odbacuje objašnjenja prema kojima se sadašnje stanje može posmatrati kao deo uobičajenog ekonomskog ili investiciono-industrijskog ciklusa.
Deljagin koristi drastično poređenje: ako nekoga udaraju maljem po glavi sa namerom da ga ubiju, nema smisla pitati u kojoj fazi ciklusa se nalazi. Po njegovoj oceni, isto važi za rusku ekonomiju – problem nije u prirodnom smenjivanju faza rasta i pada, već u politici koja direktno slabi proizvodne mogućnosti zemlje.
U takvim okolnostima pitanje kakav bi ekonomski rast Rusija mogla da očekuje za godinu i po do dve i po godine za njega je pogrešno postavljeno. Ako se nastavi sadašnja politika, ne vidi razlog zbog kojeg bi se takav rast uopšte pojavio.
Jedinu mogućnost za preokret vidi u promeni državne politike. Ljudi koje smatra odgovornim za uništavanje ruske ekonomije, kako kaže, ne bi trebalo da budu na sadašnjim položajima, već tamo gde bi trebalo da se nađu u skladu sa Krivičnim zakonikom. Tek tada bi, po njegovoj proceni, mogla da se pojavi mogućnost za ekonomski rast.
Ni takva promena, međutim, ne bi automatski garantovala uspeh. Rusija se nalazi u uslovima globalne konkurencije, a Deljagin upozorava da se problem ne završava rivalstvom sa Zapadom. Konkurencija sa Istoka, smatra on, znatno je oštrija jer tamo ima više ljudi i oni su bolje organizovani.
Poseban problem predstavlja način kreditiranja privrede. Politikolog Leonid Krutakov ukazuje na to da Rusija funkcioniše u veoma kratkom kreditnom horizontu, koji praktično onemogućava ozbiljne investicione projekte. Model u kojem se novac uzme, roba kupi i proda, dug vrati, a zatim ciklus ponavlja, nije pogodan za velike razvojne poduhvate.
Dugoročnog kreditnog prostora, prema njegovom tumačenju, praktično nema. Rusija je ranije bila makar delimično integrisana u zapadni finansijski prostor, ali je taj kanal presečen. Zbog toga kompanije sada posluju sa horizontom od najviše godinu dana, a ponekad i kraćim – praktično planirajući samo do narednog avgusta ili novembra.
Takav sistem posebno pogađa projekte koji zahtevaju godine ulaganja pre nego što počnu da donose rezultate. Kao primer navodi restrukturiranje rafinerije nafte: ako se budući efekti računaju samo kroz nekoliko meseci ili godinu dana, teško je finansirati investiciju čiji se rezultat očekuje mnogo kasnije.
Ista logika, prema Krutakovu, postoji i u budžetskoj politici. Kompanije traže investicione poreske olakšice, čak ne nužno trajno oslobađanje od poreza, već mogućnost da obaveze nadoknade nakon što izgrade ili modernizuju preduzeće i počnu da ostvaruju rezultate.
Problem nastaje kada država takvu olakšicu posmatra prvenstveno kao trenutni gubitak budžetskih prihoda. Krutakov kao primer navodi ministra finansija Antona Siluanova, čija je logika, prema njegovom tumačenju, usmerena na novac koji je potreban danas, dok se budući dodatni porezi od rada i dobiti ne vrednuju na isti način.
Za takav pristup postoje neposredni razlozi: država sada mora da finansira socijalne obaveze koje su naglo porasle, kao i vojne plate. Međutim, usmeravanje na današnje prihode istovremeno ograničava mogućnosti budućeg razvoja, jer se sredstva koja bi mogla da budu pretvorena u nove proizvodne kapacitete povlače radi pokrivanja tekućih potreba.
Kako piše Cargrad, upravo zbog toga Krutakov sadašnje odnose opisuje kao „spekulativni format“, u kojem su najvažniji kratkoročni tok novca i što kraći period njegovog obrta. Posledica je sistem u kojem dugoročna ulaganja teško pronalaze prostor, dok Deljagin mogućnost ozbiljnijeg ekonomskog rasta direktno vezuje za prethodnu promenu državne ekonomske politike.
Ja kaovekonomista uopste ne razumem o cemu pricaju. Mada ne poznam rusku ekonomiju, ipak tu i tamo neku informaciju procitam. Dakle, ruska ekonomija je kombinacija drzavnih firmi, pretezno strateskog znacaja za drustvo i vojnog znacaja, i s druge strane privatnih firmi. Nazalost, ne znam u kom periodu, ali mislim devedesetih, zapadne kompanije su dominirale u otvaranju privatnih firmi i nesto oligarha koji su pokrali drzavnu imovinu. Te proizvodne firme niksko nisu dovoljne za potrosnju Rusa. Nazalist, Putin se slabo razume u ekonomiju i okruzili su ga mozda i neki ljudi sa nekim.interesima koji se ne poklapaju sa interesima drustva. Ruska ekonomija bi mogla mnogo bolje ali za to treba sistem kojega nema. Drzava ipak ima novca i taj novac bi trebalo usmeriti u uspesne privatne firme u vidu kredita. Dakle, ako firma ima veliku razliku izmedju prihoda i troskova, ona je uspesna i treba joj omoguciti rsst u vifu kredita ako ga zeli uzeti.
Dakle potreban je kriterij za dodelu kredita. Najbolji kriterij je uspesnost firme, razlika izmedju prihoda i rashoda, te dobit. Firme koje imaju pokvarene vlasnike a mozda dobro posluju, na umetan nacin povecavaju rashode, da bi sto vise oteli od doprinosa drzavi, pa po ovom.kriteriju one otpadaju.Takodje i neuspesne firme. Naravno, osim ovog kriterija, bilo bi dobro uvrsti i nekevdruge, poput npr. koliko je tehnoloski napredna, da li radi za izvoz, da li proizvodi koje radi fale na ruskom trzistu i sl. Bodovanje kriterija i dodela kredita.
potrebna je garancija za postizanje rezultata za koji lice dobija kredit i za vracanje kredita i procenata .
p.s.
PITANJE GARANCIJE.
SVE JE JEDNOSTAVNO, UVEDE SE STRELJANJE KAO U KINI.
ovaj deljagin pokusava da demontira rf ekonomiju glupostima koje nemaju veze sa ekonomskm naukom.
primer.
ako privreda jedne zemlje proizvodi vise nego sto se trazi na marketu ,a ne moze visak robe da izveze onda je jasno sto mora da se smanji proizvodnja .
p.s.
ako privatni biznis u rf nema robu ili nema sta da proda onda mora da privatnici podju da rade i prodaju svoj rad.
p.s.
kad zarade onda mogu da krenu sa otvaranjem privatnog biznisa i ulaganjem svog kapitala i da rizikuju svojim kapitalom,a ne drzavnim kapitalom.
p.s.
ako hoce privatnici u rf bez novca da budu biznismeni onda to zahteva njihovu sposobnost da garantuju postizanje potrebnog rezultata za koji dobijaju kredit i vracanje kredita koji dobijaju .
p.s.
ZNACI, AKO NEMAS RAZUM I SPOSOBNOST DA STVORIS GARANTOVANO NOVU VREDNOST ONDA MORAS DA RADIS DA BI ZIVEO.
P.S.
NEMA UZIMANJA KREDITA OD DRZAVE I ZATIM PRANJA NOVCA I BANKROTSTVA PRAVNOG LICA ZA IZBEGAVANJE VRACANJA KREDITA .