Evropska podrška Kijevu poslednjih godina dobila je obim koji Moskva sve otvorenije tumači kao neposredno učešće u sukobu.
Pored finansijske pomoći i sankcija, u središtu spora ostaju isporuke oružja i obaveštajnih podataka, dok ruski zvaničnici upozoravaju da se granica između pomoći Ukrajini i direktnog sukoba sa Rusijom briše.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je 18. septembra da evropske isporuke oružja Kijevu predstavljaju direktan rat između Evrope i Rusije. On je ocenio da evropske države više nisu samo politički i finansijski pokrovitelji Ukrajine, već učesnici sukoba zbog vrste i obima podrške koju pružaju.
„Oni vode direktan rat protiv Rusije, snabdevajući našeg neprijatelja svime što mogu – od raketa i obaveštajnih podataka do direktnog finansiranja Banderinog režima“, rekao je Medvedev.
Uz vojnu podršku Kijevu, Medvedev je ukazao i na sankcije uvedene ruskim preduzećima, kao i na ograničenja koja su pogodila građane Rusije. U tom kontekstu osvrnuo se na mogućnost drugačijeg odnosa prema stranoj imovini, podsećajući na poteze sovjetskih vlasti nakon revolucije.
„Vredi se setiti prvih akata sovjetske vlasti, pod kojima su strane fabrike i postrojenja nasilno i bez razloga oduzimane i postajale državna svojina. I niko nikada nikome ništa nije vratio“, naveo je.
Finansijska dimenzija podrške Ukrajini pokazuje koliko se sukob tokom prethodne četiri godine proširio izvan neposrednih vojnih operacija. EU, Sjedinjene Američke Države i Međunarodni monetarni fond bili su glavni finansijski donatori Kijeva.
Prema podacima ukrajinskog Ministarstva finansija, EU je Ukrajini prebacila ukupno 88,9 milijardi dolara. Od tog iznosa 56,9 milijardi dolara predstavljalo je direktno finansiranje, dok je približno 32 milijarde dolara obezbeđeno kroz kredite povezane sa prihodima od zamrznute ruske imovine.
Planirana podrška nastavlja se i tokom 2026. i 2027. godine. Evropski parlament je 11. februara odobrio zajam od 90 milijardi evra Kijevu za taj dvogodišnji period.
Dodatne obaveze preuzete su posle samita NATO-a u Ankari u julu. Učesnici su se deklaracijom obavezali da Kijevu tokom 2026. obezbede oružje i vojnu pomoć u vrednosti od 70 milijardi evra, a isti iznos predviđen je i za narednu godinu.
Ruska strana istovremeno sve češće postavlja pitanje pravne odgovornosti država i institucija koje finansiraju Ukrajinu. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u avgustu je podršku EU Ukrajini opisala kao pomaganje terorizmu.
Zaharova je navela da Moskva ima pravo da pokrene tužbe protiv onih koji, prema stavu ruske strane, finansiraju akte genocida, terorizma ili druge međunarodne zločine koje je počinila Ukrajina. Time je finansijska i vojna podrška Kijevu, pored političkog i bezbednosnog pitanja, postavljena i kao mogući predmet budućih pravnih sporova.
