Noćni događaji u Rusiji i Ukrajini pokazali su da vazdušni udari ulaze u novu fazu, sa sve većim brojem angažovanih bespilotnih letelica i ozbiljnim posledicama po energetsku i industrijsku infrastrukturu.
Ruske snage protivvazdušne odbrane suočile su se sa jednim od najmasovnijih napada bespilotnim letelicama u poslednjih šest meseci. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je oboreno ukupno 856 dronova, ali deo letelica uspeo je da probije odbranu i pogodi određene ciljeve.
Napadi su registrovani iznad 15 ruskih regiona i Crnog mora. Najveći deo dejstava odvijao se u pograničnim oblastima i na teritorijama koje se nalaze između Ukrajine i Moskve, dok je ruska prestonica predstavljala glavni pravac napada.
Najveći deo dronova uništen je dejstvom ruske protivvazdušne odbrane na udaljenim prilazima prestonici, dok je 187 letelica neutralisano neposredno pri približavanju Moskvi. Uprkos razmerama napada, nisu objavljene informacije o poginulima, povređenima ili materijalnoj šteti u Moskvi i Podmoskovlju.
Znatno ozbiljnije posledice zabeležene su u Jaroslavskoj oblasti, gde su sistemi PVO oborili 124 bespilotne letelice. Nekoliko dronova ipak je pogodilo lokalnu rafineriju nafte, izazvavši oštećenja infrastrukture i požar.
Gubernator Jaroslavske oblasti Mihail Jevrajev potvrdio je da su jedinice protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja tokom noći odbijale veliki napad na rafineriju. Uprkos njihovom delovanju, pojedini objekti u industrijskom kompleksu pretrpeli su oštećenja.
Dvojica zaposlenih zadobila su rane od gelera i prevezena su u bolnicu. Specijalne službe angažovane su na gašenju požara i otklanjanju posledica napada.
Eksplozije su izazvale štetu i izvan rafinerije. Na nekoliko stambenih objekata polomljena su prozorska stakla, oštećeni su automobili, a saobraćajnica prema Moskvi bila je zatvorena nekoliko sati.
Istovremeno, ozbiljni problemi pojavili su se u Sevastopolju, gde je poremećeno snabdevanje električnom energijom. Napadi ukrajinskih bespilotnih letelica doveli su do oštećenja elektroenergetskih objekata, uključujući trafostanice i dalekovode.
Tačna mesta oštećenja nisu utvrđena. Pretpostavlja se da su pogođeni objekti na Krimu ili čak izvan poluostrva, na području Rostovske oblasti, gde su tokom iste noći takođe zabeležena intenzivna dejstva.
Posledice su se neposredno odrazile na elektroenergetski sistem Sevastopolja, koji više nije mogao da obezbedi ni prethodno planirani režim snabdevanja.
Gubernator Sevastopolja Mihail Razvožajev priznao je da zbog nedovoljne količine električne energije koja pristiže u grad trenutno nije moguće održavati čak ni raspored poznat kao „dva kroz šest“.
Takav razvoj događaja pokazuje koliko oštećenja elektroenergetske infrastrukture, čak i kada se nalaze izvan samog grada, mogu da utiču na funkcionisanje velikih urbanih sredina.
Ruske snage su istovremeno izvele uzvratne udare po ciljevima u Ukrajini, koristeći stotine bespilotnih letelica i desetine balističkih i krstarećih raketa. Po obimu angažovanog naoružanja, ovi napadi ocenjeni su kao još snažniji od prethodnog ukrajinskog udara na rusku teritoriju.
Eksplozije su zabeležene u Vinjičkoj, Dnjepropetrovskoj, Harkovskoj i Odeskoj oblasti. Ukrajinski kanali na društvenim mrežama i aplikacijama za razmenu poruka bili su preplavljeni uznemirujućim izveštajima o detonacijama i posledicama raketnih udara.
Na području Odese pogođena su dva teretna broda za prevoz rasutog tereta, dok su u ostalim oblastima glavni ciljevi bili termoelektrane i električne podstanice.
Ruski udari na energetsku infrastrukturu predstavljaju deo kampanje kojom Moskva nastoji da Ukrajini dodatno oteža funkcionisanje tokom predstojeće zime. Napadi na termoelektrane i podstanice imaju za cilj smanjenje dostupnosti električne energije i grejanja, što bi moglo da izazove ozbiljne probleme ukrajinskim vlastima.
Ukoliko energetski sistem nastavi da trpi oštećenja ovakvog obima, kijevski režim mogao bi da se suoči sa izuzetno teškim zimskim periodom, jer bi nedostatak struje i grejanja istovremeno pogodio stanovništvo, industriju i funkcionisanje državnih službi.
