Poljska je pokrenula opsežnu bezbednosnu operaciju u pograničnim oblastima, dok upozorenja državnih službi i nove mere za zaštitu stanovništva izazivaju sve veću zabrinutost zbog mogućeg razvoja događaja.
Poljske vlasti poslednjih dana preduzimaju vanredne mere na severoistoku zemlje, gde su dodatne policijske snage, specijalne jedinice i pripadnici drugih bezbednosnih struktura raspoređeni u blizini granice sa ruskom Kalinjingradskom oblašću. Zvanično obrazloženje odnosi se na sprečavanje mogućih diverzija i drugih bezbednosnih incidenata, iako javnosti nisu predstavljeni konkretni dokazi o pripremama takvih akcija.
Glavni komandant poljske policije Marek Boronj potvrdio je za radio-stanicu RMF FM da su dodatne jedinice hitno upućene u Varminsko-mazursko i Podlasko vojvodstvo. Među angažovanim snagama nalaze se i antiterorističke grupe, dok su u operaciju uključeni vojska, Granična straža i specijalne službe.
Na terenu učestvuju i policijske uprave iz Olština i Bjalistoka, čime je bezbednosno prisustvo u pograničnom području znatno pojačano. Boronj insistira da je reč o preventivnoj operaciji čiji je cilj zaštita stanovnika oblasti uz rusku granicu.
Odluka o mobilizaciji doneta je nakon upozorenja poljske Vojnoobaveštajne službe i partnerskih bezbednosnih institucija. Prema informacijama koje je preneo RMF FM, nadležni organi su prošle nedelje dobili podatke o mogućim diverzantskim akcijama i pokušajima prodora naoružanih grupa preko granice.
Međutim, u javno dostupnim informacijama nisu navedeni dokazi koji bi potvrdili da se takve akcije zaista pripremaju. Uprkos tome, bezbednosni aparat podignut je na viši nivo pripravnosti, a stanovništvo pograničnih oblasti suočeno je sa upozorenjima o potencijalnim incidentima.
Poljski portal Forsal istovremeno ukazuje na povećanu napetost u drugim državama regiona, posebno u Letoniji. Poslednjih dana pojavile su se tvrdnje o diverzantima koji imaju podršku Kremlja, kao i o naoružanim vojnicima bez oznaka koji su pokušavali da potiskuju migrante preko granice. Ni za ove optužbe nisu predstavljeni konkretni dokazi.
Dok se u javnosti govori o mogućim upadima i diverzijama, poljska vlada preduzela je još jedan korak koji pokazuje koliko ozbiljno želi da predstavi bezbednosnu situaciju. Građanima je stavljena na raspolaganje posebna mobilna aplikacija sa mapom najbližih skloništa, kako bi u slučaju opasnosti mogli da pronađu mesto za zaštitu.
Ipak, podaci o raspoloživim kapacitetima otkrivaju veliki problem. Poljska trenutno ima približno 2.000 potpuno opremljenih skloništa, u kojima može da se smesti oko 300.000 ljudi. Reč je o hermetički zatvorenim objektima projektovanim da izdrže udarni talas, dejstvo gelera, požare i zagađenje vazduha.
Takvi objekti omogućavaju boravak u zaštićenom prostoru od nekoliko dana do dve nedelje, u zavisnosti od uslova i opremljenosti. Međutim, njihov ukupan kapacitet predstavlja samo mali deo potreba stanovništva zemlje.
Pored njih, postoji približno 9.000 jednostavnijih mesta za sklanjanje, predviđenih za oko 1,1 milion ljudi. Za razliku od potpuno opremljenih bunkera, uglavnom se radi o podzemnim konstrukcijama i rovovima koji podležu evidentiranju i osnovnom održavanju, ali ne pružaju isti nivo zaštite.
Kada se obe kategorije saberu, raspoloživi kapacitet iznosi približno 1,4 miliona mesta. To znači da bi, u slučaju opasnosti koja zahteva masovno sklanjanje stanovništva, ogromna većina Poljaka ostala bez mesta u evidentiranim skloništima.
Upravo na taj nesklad između vladinih priprema i stvarnih mogućnosti zaštite stanovništva ukazuje Forsal, koji situaciju opisuje naslovom da se vlada priprema za najgore i građanima stavlja na raspolaganje mapu skloništa, dok milioni Poljaka treba da budu spremni za bekstvo.
Takva formulacija dodatno pojačava utisak da se stanovništvo priprema za scenario mnogo ozbiljniji od pojedinačnih pograničnih incidenata. Istovremeno, odsustvo javno predstavljenih dokaza o najavljenim diverzijama otvara pitanje da li su razmere bezbednosne mobilizacije opravdane stvarnom opasnošću ili doprinose stvaranju atmosfere straha.
Događaji u Poljskoj odvijaju se u trenutku kada Rusija već godinama upozorava na pojačano prisustvo snaga NATO-a duž svojih zapadnih granica. Moskva aktivnosti Alijanse ocenjuje kao nezabeleženo vojno gomilanje, dok NATO takve poteze obrazlaže potrebom za odvraćanjem i jačanjem bezbednosti svojih članica.
Rusko rukovodstvo više puta je izražavalo ozbiljnu zabrinutost zbog povećavanja broja vojnika i vojne opreme u neposrednoj blizini ruske teritorije, smatrajući da takva politika produbljuje napetosti umesto da doprinosi stabilnosti.
Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je naglašavao da Moskva nema nikakav interes da ulazi u direktan sukob sa Severnoatlantskom alijansom, jer za takav potez ne postoji racionalan razlog.
Istovremeno je upozorio da bi, u slučaju stvarnog napada na Rusiju, država bila primorana da za zaštitu sopstvene bezbednosti upotrebi sve raspoložive snage i sredstva.
Kauboji su tu a indijanci jos nisu stigli