Tvrdnje o pokušajima zloupotrebe državnih institucija i javnog novca otvorile su pitanje odgovornosti pojedinih rukovodilaca i njihovog daljeg ostanka na funkcijama nakon promene vlasti u Srbiji.
Predstavnik Studentske liste Nemanja Karović izjavio je da je dosadašnja vlast priznala izborni poraz, ali da i dalje koristi mehanizme kojima raspolaže kako bi destabilizovala državu.
Prema njegovim rečima, posebno su ugrožene oblasti ekonomije, energetike i bezbednosti, zbog čega je neophodno pažljivo pratiti postupke ljudi koji su zadržali uticaj u državnim institucijama.
Karović, docent Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, izneo je za RTS ozbiljne optužbe u vezi sa događajima u banci Poštanska štedionica. On je saopštio da postoje indicije o pokušaju iznošenja ogromne količine novca, koji je, prema informacijama kojima raspolaže, sprečen zahvaljujući zaposlenima u nadležnim institucijama.
Reč je o približno milijardu dinara, a takav postupak mogao je da ugrozi likvidnost banke i stabilnost finansijskog sistema. Karović je upozorio da bi posledice eventualnog iznošenja tog novca mogle da se odraze i na redovnu isplatu plata i penzija.
„Postoje ozbiljne indicije da je iz ‘Poštanske štedionice’ pokušano da se iznese jedna ogromna količina novca, oko milijardu dinara, da je to moglo da ugrozi finansijski sistem, likvidnost banke, i da eventualno dovede i do poremećaja u redovnoj isplati plata i penzija“, rekao je.
Prema njegovim saznanjima, o čitavom slučaju obavešteni su Narodna banka Srbije i tužilaštvo. Istakao je da građani nemaju razloga za zabrinutost jer je pokušaj zaustavljen na vreme, ali je istovremeno pozvao na oprez zbog mogućih daljih postupaka predstavnika dosadašnje vlasti.
„Odlazeća vlast je pokušala da učini nešto što je vrlo neodgovorno i prema državi i prema građanima, i, na sreću, to je na vreme sprečeno“, ocenio je.
Pored događaja u Poštanskoj štedionici, Studentski pokret otvorio je pitanje poslovanja Telekoma Srbija i zatražio hitnu smenu generalnog direktora te kompanije Vladimira Lučića.
Karović je optužio Telekom za monopolizaciju medijskog prostora i korišćenje javnih sredstava u političke svrhe dosadašnje vlasti. Tvrdi da su značajne količine novca usmeravane medijima bliskim vlasti, kao i projektima televizijske produkcije čija realizacija izaziva ozbiljna pitanja.
Kao posebno upadljiv primer naveo je finansiranje Informera, za koji tvrdi da je od Telekoma dobijao između 500.000 i 700.000 evra mesečno.
„Evo, samo da napomenem da je ‘Informer’ dobijao između 500.000 i 700.000 evra mesečno. Dakle, to su nestvarne cifre, znamo i zbog čega“, izjavio je.
Posebno se osvrnuo na izdvajanje novca za produkciju televizijskih serija koje, prema njegovim informacijama, nikada nisu snimljene. Takvu praksu ocenio je kao ozbiljan oblik korupcije i zloupotrebe finansijskih sredstava.
„To su tipični primeri pranja enormne količine novca i klasični primeri jedne strašne korupcije“, rekao je, objašnjavajući zbog čega smatra da rukovodstvo Telekoma mora da snosi odgovornost.
On je optužio kompaniju i za pokušaje slabljenja pojedinih medija, posebno nedeljnika Radar, koji se bavi istraživanjem korupcije i velikih državnih afera. Prema njegovoj oceni, način na koji je Telekom koristio svoj položaj na tržištu predstavlja jedan od razloga zbog kojih Studentski pokret insistira na promenama u upravljanju tom kompanijom.
Zahtevi za smene nisu ograničeni samo na Telekom. Studentski pokret traži i ostavke rukovodstva Radio-televizije Srbije, uključujući urednike Informativnog programa, zbog odnosa javnog servisa prema studentima tokom protesta i načina izveštavanja o političkim događajima.
Karović smatra da je RTS tokom prethodnog perioda pokazivao izrazitu pristrasnost prema Studentskom pokretu. Kao primere naveo je poređenje studenata sa pripadnicima Hamasa, nazivanje demonstranata „ruljom“, kao i tvrdnje o povređivanju žandarma i sukobima zbog novca, koje je odbacio kao neistinite.
„Za sve to vreme, i uporedo sa takvim izveštavanjem o Studentskom pokretu, RTS je pokazivao jedan servilan odnos prema režimu. Taj odnos nije bio saradnički, nego saučesnički“, izjavio je.
Kao pokazatelj promene uređivačkog pristupa nakon izbora naveo je jedno izdanje Dnevnika RTS-a u kojem je Studentskom pokretu posvećeno 12 minuta. Prema njegovoj računici, to je više vremena nego što je tom pokretu bilo posvećeno tokom prethodnih 45 dana ukupno.
Takvu promenu nije ocenio kao dokaz profesionalizacije, već kao nepotrebno prilagođavanje novim političkim okolnostima. Smatra da javni servis ne bi smeo da menja odnos prema političkim akterima u zavisnosti od toga ko je na vlasti.
Istovremeno je odbacio mogućnost da Studentski pokret namerava da preuzme upravljanje RTS-om ili da preko novih rukovodilaca uspostavi političku kontrolu nad javnim servisom.
„Studentski pokret niti želi da nametne rukovodstvo, niti da uspostavi bilo kakvu kontrolu nad RTS-om, nikakvu vrstu dominacije“, naglasio je.
Objasnio je da zahtev za ostavke proizlazi iz potrebe da javni servis počne da radi u skladu sa zakonom, profesionalnim pravilima i obavezama prema građanima. Uveren je da među zaposlenima u RTS-u postoje profesionalni i pošteni ljudi koji mogu da doprinesu takvoj promeni.
„Mi računamo, dakle, na one ljude, naravno, kojih u RTS-u ima, koji su profesionalni i pošteni, da će oni omogućiti da se RTS konačno vrati u svoje zakonske okvire i da služi, dakle, pre svega interesu građana, a ne vlasti, bilo kojoj“, poručio je.
Prema njegovom stavu, javni servis mora da bude slobodan i nepristrasan, da blagovremeno pruža objektivne informacije i da radi u interesu građana bez obzira na to koja politička opcija upravlja državom.
„Da bude, dakle, slobodan, pošten i da blagovremeno i objektivno obaveštava građane. To je glavna stvar“, istakao je.
Karović je najavio da će javnost o svim ostalim stavovima Studentske liste biti blagovremeno obaveštena.
