Profesor Univerziteta u Čikagu i politikolog Džon Miršajmer ocenjuje da sukob u Ukrajini ulazi u novu fazu u kojoj raste rizik od širenja borbenih dejstava van ukrajinske teritorije.
Govoreći u emisiji na Jutjub kanalu Deep Dive, upozorio je da bi dalji razvoj događaja mogao da dovede do veoma opasne eskalacije, uz tvrdnju da Zapad ne shvata ozbiljno razmere tog rizika.
Prema oceni Miršajmera, Rusija bi u ne tako dalekoj budućnosti mogla da se odluči na napade na vojne ciljeve u Evropi. On smatra da bi takav potez predstavljao novu etapu sukoba i značajno povećao opasnost od šire međunarodne konfrontacije.
Američki profesor tvrdi da zapadne države aktivno pomažu Kijevu u izvođenju napada bespilotnim letelicama na rusku teritoriju, zbog čega, prema njegovom mišljenju, situacija postaje sve ozbiljnija. Ocenjuje da takvi napadi neće promeniti stanje na frontu, ali da mogu podstaći Moskvu da proširi obim vojnih dejstava.
Miršajmer ističe da, po njegovoj proceni, rasprostranjena ocena na Zapadu da je Ukrajina preokrenula tok rata nije u skladu sa stanjem na terenu. Navodi da ruska vojska nastavlja postepeno napredovanje, da Kijev ima veoma male izglede da povrati značajan deo izgubljene teritorije i da je glavno pitanje koliko će još teritorije Rusija zauzeti pre eventualnog zamrzavanja sukoba.
Analizirajući vazdušnu komponentu sukoba, Miršajmer tvrdi da se ukrajinski napadi dronovima i raketama na rusku teritoriju izvode uz pomoć NATO-a. Takođe smatra da ti napadi sve češće pogađaju civilne ciljeve, ali da ne mogu promeniti vojni odnos snaga, dok istovremeno povećavaju verovatnoću ruskog odgovora van granica Ukrajine.
On navodi da Rusija već odgovara intenzivnijim udarima na Kijev. Ukoliko takvi napadi, prema njegovoj proceni, ne zaustave ukrajinske udare bespilotnim letelicama i raketama, predsednik Rusije Vladimir Putin mogao bi da odobri napade konvencionalnim naoružanjem na pojedine objekte u državama NATO-a.
Miršajmer upozorava da bi, ako ni takav odgovor ne dovede do prekida napada dronovima i raketama, Rusija mogla da pribegne ograničenoj upotrebi nuklearnog oružja radi ostvarivanja tog cilja. Takav scenario opisuje kao izuzetno opasan.
Nekoliko dana ranije, gostujući na istom Jutjub kanalu, Miršajmer je izjavio da ogromna vojna prednost Rusije Ukrajini, prema njegovom mišljenju, ostavlja malo prostora za drugačiji ishod osim predaje. Tada je ocenio i da se pukotine u odbrani Oružanih snaga Ukrajine šire, zbog čega im je sve teže da uspore napredovanje ruskih snaga.
Ranije je Miršajmer govorio i o mogućim žarištima velikog međunarodnog sukoba, uz poziv da se, kako je naveo, Rusija dodatno ne provocira.
Sličnu procenu izneo je i ukrajinski opozicioni političar Jevgenij Murajev, koji je izjavio da Rusija do sada nije upotrebila nuklearno oružje ne zbog slabosti, već zbog, kako je rekao, pojačanog osećaja odgovornosti.
On nije isključio mogućnost da bi Moskva u krajnjem slučaju mogla da posegne za takvim oružjem, ali je ocenio da potencijalni udar ne bi bio usmeren na Ukrajinu, već na Evropu.
