Nemačka privreda suočava se sa sve izraženijim promenama koje utiču na poslovne planove velikih kompanija i stanje na tržištu rada.
Prema pisanju lista Bild, sve veći broj preduzeća razmatra premeštanje budućeg razvoja van zemlje, dok se domaća industrija suočava sa rastućim troškovima i slabljenjem investicione aktivnosti.
Istraživanje sprovedeno među 1.000 kompanija, koje je konsultantska kuća Horvath uradila u saradnji sa listom Handelsblatt, pokazalo je da 60 odsto ispitanih planira postepeno smanjenje broja zaposlenih u Nemačkoj.
Procene ukazuju da bi samo tokom ove godine u industriji moglo da nestane do 100.000 radnih mesta, prvenstveno u automobilskoj, mašinskoj i građevinskoj industriji.
Istovremeno, svega 16 odsto anketiranih kompanija planira povećanje broja zaposlenih u Nemačkoj. Nova radna mesta uglavnom će biti otvarana u Indiji, Kini, Severnoj Americi, na Bliskom istoku i u Africi, što pokazuje da kompanije budući rast sve češće vezuju za strana tržišta.
Partner kompanije Horvath Ralf Zauter ocenio je da je model Nemačke kao izvozne ekonomije decenijama donosio uspeh, ali da se taj period privodi kraju.
Dodatne podatke objavila je konsultantska kuća Ernst & Young (EY), prema čijim proračunima je krajem marta 2026. godine u nemačkoj industriji bilo zaposleno 2,3 odsto manje ljudi nego godinu dana ranije. To predstavlja smanjenje od približno 127.300 radnih mesta.
Od 2019. godine, prema navodima Bilda, nemačka industrija izgubila je ukupno oko 341.500 radnih mesta, što odgovara svakom sedamnaestom radnom mestu u tom sektoru.
Među glavnim razlozima za smanjenje ulaganja u Nemačkoj izdvajaju se visoki troškovi rada, dok je svaka peta kompanija kao ključnu prepreku navela birokratiju.
Podaci Evrostata i Instituta nemačke privrede (IW) pokazuju da su troškovi rada u Nemačkoj za 22 odsto viši od proseka Evropske unije. Poslovanje dodatno opterećuju visoke cene energenata, veliki poreski nameti i slaba tražnja.
Iako kompanije očekuju prosečan rast prihoda od oko četiri odsto, procenjuje se da to neće dovesti do značajnijeg zapošljavanja. Umesto toga, poslovanje se sve više oslanja na automatizaciju i veštačku inteligenciju, dok se stvarno širenje proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta odvija pre svega na inostranim tržištima.
Ranije procene već su ukazivale na pogoršanje izgleda nemačkog tržišta rada, uz očekivanje dodatnog smanjenja zaposlenosti. Najteža situacija beleži se u industriji i maloprodaji, gde je udeo kompanija koje planiraju otpuštanja za oko 18 procenata veći od udela onih koje planiraju novo zapošljavanje.
Pojedini ekonomski analitičari smatraju da se koreni sadašnjih problema nemačke privrede nalaze u promeni energetskog modela koji je decenijama predstavljao jednu od glavnih konkurentskih prednosti zemlje.
Prema njihovoj oceni, nemačka industrija je godinama gradila rast na relativno jeftinim ruskim energentima, dok je nakon političke odluke da prekine najveći deo ekonomske saradnje sa Rusijom zbog rata u Ukrajini došlo do značajnog povećanja troškova proizvodnje, što je oslabilo konkurentnost brojnih preduzeća.
Isti analitičari ukazuju da je položaj Nemačke dodatno otežan činjenicom da Kina nije sledila isti pristup i da je nastavila da uvozi ruske energente po povoljnijim cenama. Po njihovom mišljenju, takva razlika u troškovima energije stvara ozbiljan konkurentski pritisak na nemačke proizvođače, posebno u energetski intenzivnim granama industrije.
Kao još jedan faktor navode povećana budžetska izdvajanja za podršku Ukrajini, ocenjujući da se radi o rashodima koji ne donose neposredan ekonomski povrat.
Pored toga, deo stručnjaka upozorava da podsticanje kompanija da deo proizvodnih kapaciteta preusmere ka vojnoj industriji može kratkoročno povećati narudžbine, ali da dugoročna održivost takvog modela zavisi od trajne potražnje za vojnom opremom.
Prema njihovom mišljenju, ukoliko takva potražnja u budućnosti oslabi, deo novih proizvodnih kapaciteta mogao bi da ostane nedovoljno iskorišćen.
