Sudeći po vestima koje stižu poslednjih dana, Ukrajina proživljava svoje najteže dane od početka ruske invazije krajem februara 2022. godine.
Već nedeljama, ruske snage dramatično intenziviraju ne samo vazdušne napade na kritičnu infrastrukturu, već i agresivno napreduju na ključnoj liniji fronta na istoku zemlje.
Rusi najbrže napreduju od početka rata
Osim toga, ruska vojska, pojačana severnokorejskim trupama, polako potiskuje elitne ukrajinske brigade iz ruske oblasti Kursk, koju su Ukrajinci upali krajem avgusta i osvojili više od 100 naselja. Prema poslednjim procenama, Rusi su potisnuli ukrajinsku vojsku sa oko 40 odsto teritorije koju su ukrajinske snage zauzele od avgusta u Kursku.
Ali verovatno najveći problem je nezaustavljivo napredovanje Rusije u Kursku. Prema procenama zapadnih analitičara, Rusi nisu tolikom brzinom napredovali na frontu od početka rata.
Osim toga, ruske snage izvele su sinoć najveći napad dronom na kritičnu ukrajinsku infrastrukturu. Prema navodima Ukrajinaca, oni su lansirali 188 dronova, od kojih je značajan broj pogodio svoje mete i izazvao velike probleme u snabdevanju električnom energijom.
U međuvremenu se pojavio ozbiljan problem sa minobacačkim granatama ukrajinske proizvodnje, koje masovno propadaju na liniji fronta. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane pokrenulo je istragu. To je veoma važno oružje, jer ukrajinske snage često koriste minobacače da zaustave napade ruske pešadije.
Tramp stiže u Belu kuću, Ukrajinci se spremaju za najgore
Većina zapadnih analitičara se slaže da dramatična eskalacija rata ima veze sa promenom vlasti u Americi. Naime, veruje se da ruski predsednik Putin želi da istera Ukrajince iz Kurska i zauzme što više teritorije pre nego što Donald Tramp uđe u Belu kuću.
Time bi bio u najboljoj mogućoj poziciji za pregovore, na koje će, veruje se, Tramp pokušati da privoli Ukrajinu i Rusiju.
Ali s obzirom na Trampovu nepredvidivost, ukrajinska vojska se priprema za najgore, rekao je za Al DŽaziru general-potpukovnik Ihor Romanenko, bivši zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine.
Tramp je obećao da će okončati rusko-ukrajinski rat za 24 sata, ne objašnjavajući detalje i indirektno zapretio da će obustaviti vojnu pomoć Kijevu ako ne započne mirovne pregovore sa Moskvom.
„Spremamo se za najgori mogući scenario“
– Spremamo se za najgori mogući scenario, kada Tramp zaustavi sve isporuke – rekao je Romanenko.
Trampov „mirovni plan“ ostaje nejasan, ali posmatrači kažu da najverovatnije uključuje ustupanje neke ili cele teritorije koju je okupirala Rusija, skoro 19 odsto teritorije Ukrajine, u zamenu za mirovni sporazum ili zamrzavanje fronta.
Tramp je takođe rekao da će poslati napredno oružje u Kijev ako Moskva ne pristane na mirovne pregovore. Ali od njega je teško očekivati nešto konkretno, ističe Romanenko: „Očekivanja postoje, ali to je kao da se razgovara sa vetrom“.
NJegove reči je ponovio i saradnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koji je pod uslovom anonimnosti razgovarao za Al DŽaziru: „Za razliku od drugih predsednika, Tramp može da menja svoje odluke u zavisnosti od toga na koju nogu ujutru ustane“.
– Prišli smo njegovim saradnicima sa planom koji bi mogao da koristi nama i Zapadu i njemu se dopao – rekao je ukrajinski zvaničnik, misleći na predlog koji je Zelenski izneo Trampu tokom njihovog sastanka u NJujorku u septembru.
Plan predviđa zamenu dela američkih trupa stacioniranih u Evropi ukrajinskim i deljenje ukrajinskih resursa sa zapadnim partnerima.
Sve više Ukrajinaca želi mirovni sporazum, sve manje želi borbu do kraja
U međuvremenu, ukrajinska javnost se polako okreće ka mirovnom sporazumu sa Rusijom. Prema anketi Galupa objavljenoj 19. novembra, 52 odsto Ukrajinaca bi volelo da se rat završi „što je pre moguće“, čak i ako to znači teritorijalne ustupke.
Samo 38 odsto ispitanika želi da se Kijev „bori do pobede“, što je dramatičan pad sa 73 odsto 2022. godine.
– Sada želimo mir, a ne pobedu. Ne želim da izgubim nikoga od svoje porodice. I ja sam stara da se svake noći budi sa sirenama za vazdušni napad – rekla je Valentina Krasovec, 68-godišnja stanovnica Kijeva čiji je nećak poginuo na frontu u septembru 2023.
Drugi savetnik Zelenskog tvrdi da je ključna reč u odnosima sa Trampom „profit“.
– Tramp možda neće opozvati sadašnjem predsedniku DŽou Bajdenu dozvolu da koristi američke rakete za napade unutar Rusije ako može da profitira od toga – rekao je Mihailo Podoljak, jedan od ključnih savetnika Vladimira Zelenskog.
– To može biti profit reputacije, politički profit ili ekonomski profit. Može čak biti profit ostvaren ponižavanjem Putina. Svaki profit će mu odgovarati – rekao je Podoljak nedavno za ukrajinsku novinsku agenciju Interfaks.
Strah u ukrajinskoj vladi
Ali za sada, ukrajinska vlada je uplašena i nesigurna šta da radi kada se Tramp vrati u Belu kuću u januaru, rekao je kijevski analitičar.
– Nema novih strategija, svi žele da promene stvari u hodu – rekao je Aleksej Kuš za Al DŽaziru, pa dodao da će ključni trenutak biti kada Tramp imenuje novog ambasadora SAD u Kijevu i specijalnog izaslanika za rusko-ukrajinski rat.
Ričard Grenel, koji je bio Trampov šef obaveštajne službe 2020. godine i protivi se članstvu Ukrajine u NATO-u, pominje se kao mogući kandidat.
Druga ključna figura u budućnosti Ukrajine je republikanski senator Marko Rubio, koga Tramp želi da bude sledeći šef diplomatije. Rubio je do sada više voleo razgovore sa Moskvom nego povećanje vojne pomoći Ukrajini. Bio je jedan od 15 republikanskih poslanika koji su glasali protiv pružanja vojne pomoći Kijevu od 61 milijarde dolara u aprilu.
„Postoje znaci da je Zelenski odustao od glavnog zahteva“
Republikanci su mesecima odlagali usvajanje zakona, a odlaganje je u velikoj meri doprinelo ruskim vojnim dobitcima u istočnoj Ukrajini.
Tramp je Rubijevu kandidaturu najavio 13. novembra, a za nekoliko sati ukrajinski
ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da se raduje „približavanju mira kroz jačanje Ukrajine“. Ponovio je frazu koju je Zelenski upotrebio kada je Trampu čestitao izbor 5. novembra.
Nikolaj Mitrohin, istraživač Univerziteta u Bremenu, rekao je da su zaključci o uticaju pojedinih članova Trampovog tima čisto spekulativni, ali i da postoje znaci da je Zelenski odustao od svog glavnog zahteva za oslobađanje svih okupiranih teritorija, uključujući Poluostrvo Krim, koje je Moskva anestirala 2014. godine.
Dva važna faktora
Kijev je pre izbora Trampa insistirao da neće priznati okupirane teritorije kao deo Rusije. Tu je i „Putinov faktor“, rekao je Mitrohin, objašnjavajući da bi ponašanje ruskog lidera moglo da bude u suprotnosti sa očekivanjima Trampovih saradnika i da izazove nelagodnost pre nego što se sukobe sa Zelenskim i zapadnim pristalicama Ukrajine.
Drugi faktor može biti Trampov stav o Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, koja je povezana sa Moskovskom patrijaršijom. Ona ostaje dominantna verska organizacija u Ukrajini i kontroliše hiljade parohija uprkos rastućem pritisku vlasti.
– Vatikan, neke evropske nacije i Trampove pristalice kritikovali su pritisak Zelenskog na crkvu, navodeći zabrinutost oko verskih sloboda. Zelenski će možda morati da ublaži pritisak da napravi kompromis sa realnošću i izgradi širu koaliciju za podršku Ukrajini – kaže Mitrohin.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
