Smrt pod velom sumnje: Šta se ustvari dogodilo Mladiću?

Komemoracija povodom smrti nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića biće održana sutra u 12 časova u Domu Vojske Srbije u Beogradu, dok je sahrana zakazana za ponedeljak, 7. septembar, na Topčiderskom groblju.

Porodica očekuje veliki broj ljudi i poziva da ispraćaj protekne dostojanstveno i bez incidenata.

Kovčeg sa posmrtnim ostacima biće u ponedeljak od 7 do 12 časova izložen u Crkvi Svetog Luke u Košutnjaku, rekao je Mladićev sin Darko. Sahrana bi trebalo da počne oko 13.30 ili 14 časova, u zavisnosti od vremena potrebnog da povorka stigne do groblja.

Darko Mladić pozvao je prijatelje, rođake i poštovaoce njegovog oca da dođu na sahranu, ali i sve koji planiraju da prisustvuju da koriste javni prevoz kako bi se izbegle saobraćajne gužve. Istovremeno je apelovao da se svi uzdrže od provokacija i pokušaja sprečavanja sahrane.

„Pozivam sve da se uzdrže od provokacija i pokušaja da se spreči taj događaj, da ožalošćeni mogu da, dostojno i po našim običajima, sahrane mog oca, komandanta Vojske Republike Srpske“, rekao je.

On je naglasio da porodica želi „narodnu sahranu“ bez mešanja politike. Zahvalio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci porodici i odbrani, kao i Vladi Srbije i ministru pravde Nenadu Vujiću zbog garancija koje su bile potrebne za zahteve Mehanizmu za međunarodne krivične sudove da Mladić bude pušten na lečenje.

Pitanje njegovog zdravstvenog stanja i tretmana u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu istovremeno je otvorilo ozbiljne optužbe porodice i članova medicinskog tima. Darko Mladić rekao je da su mu poslednja dva meseca očevog života bila najteža i izneo stav porodice da je do smrti došlo usled nesavesnog lečenja i davanja prejakih opijata.

„Moj otac je imao dobru negu u Haškom tribunalu, ali nega i lečenje nisu isto. Možete čoveka da stavite u hotel sa sedam zvezdica i da mu dajete i najbolju hranu i najbolju negu, ali ako ga pogrešno lečite, ne možete da ga spasete“, rekao je.

Član medicinskog tima odbrane, doktor Ognjen Gudelj, izneo je još težu tvrdnju, ocenjujući da je Mladić „ubijen nečinjenjem lekara i lekarskog osoblja“ pritvorske bolnice u Ševeningenu.

Kao razloge naveo je način praćenja krvnog pritiska, laboratorijskih parametara i bubrežne funkcije kod pacijenta koji je imao kardiološke probleme i hroničnu bubrežnu insuficijenciju, a primao je lekove koji se izlučuju preko bubrega.

Gudelj je rekao da je bio šokiran načinom lečenja i naveo da je Mladiću u jednom trenutku ukinut lek za dijabetes. U medicinskoj dokumentaciji, kako tvrdi, video je i da je primao fentanil, za koji smatra da je u kombinaciji sa njegovim zdravstvenim stanjem mogao dodatno da pogorša funkciju bubrega.

Pokušao je da dođe do dokumentacije radi pokretanja postupka protiv lekara u Hagu, ali mu je, prema njegovim rečima, odgovoreno da ih nije moguće tužiti.

Ministar pravde Nenad Vujić rekao je da su institucije Srbije učinile sve što je bilo u njihovoj moći da Mladić bude pušten radi lečenja u zemlji. Srbija je, prema njegovim rečima, intenzivno upozoravala Mehanizam na njegovo zdravstveno stanje, insistirajući na razlici između nege koju može pružiti zatvorska bolnica i lečenja koje mu je bilo potrebno.

Vujić je podsetio da je Mehanizam u avgustu prošle godine ocenio da je Mladić teško bolestan, ali da nije u terminalnoj fazi sa očekivanim smrtnim ishodom. U maju je stav bio da je ušao u završnu fazu života, ali da se smrt ne očekuje u kratkom roku. U avgustu su, međutim, lekari Mehanizma procenili da se kraj približava i da bi moglo biti reči o periodu od oko dve nedelje.

Porodici je tada, kako je rekao ministar, preporučeno da promeni planove i dođe ranije u Hag. Ponovo je zatraženo prevremeno puštanje iz humanitarnih razloga, ali je zahtev 20. avgusta odbijen.

Srbija je u trećem dopisu ponudila garancije da će obezbediti medicinski avion i ispuniti sve zahteve holandskih lekara. Vučić se takođe obratio Mehanizmu i pružio podršku državnim garancijama. Vujić je ukazao i na Pakt UN o građanskim i političkim pravima i Mandelina pravila, ističući obavezu poštovanja dostojanstva zatvorenika i njihovog prava na adekvatnu medicinsku negu.

„Nijednog trenutka nismo govorili ni o kazni, niti o presudi, u dopisima smo izneli da nekome može biti uskraćena sloboda sudskom presudom, ali ne može i ljudsko dostojanstvo“, rekao je Vujić.

Advokat porodice Dragan Ivetić izjavio je da porodica ima pravo da dobije odgovore o okolnostima smrti i da odbrana i članovi porodice, osim smrtovnice, još nisu dobili medicinsku dokumentaciju o Mladićevom lečenju.

Odbrana je tražila da bude uslovno pušten u skladu sa pravilima Mehanizma kako bi poslednje dane proveo pod medicinskim nadzorom u Srbiji, u svom jezičkom okruženju i sa porodicom. Vojnomedicinska akademija u Beogradu bila je spremna da obezbedi palijativnu negu, dijagnostiku, specijalističku podršku i lečenje na srpskom jeziku.

Ivetić je naveo da su dvoje sudija i oba nezavisna medicinska stručnjaka podržali puštanje, ali da je predsednica Mehanizma zahtev ipak odbila. Prema njegovim rečima, time je Mladić postao prvi pritvorenik Haškog tribunala koji je umro u zatvoru nakon što je odbijen zahtev za humanitarno puštanje zbog terminalne bolesti.

Dodao je da je Mladić pre dve godine ovlastio sina Darka da donosi odluke o njegovom lečenju ukoliko sam više ne bude sposoban za to.

Posmrtni ostaci Ratka Mladića dopremljeni su 3. septembra iz Haga u Beograd i prebačeni na Vojnomedicinsku akademiju, gde treba da bude obavljena obdukcija. Mladić je preminuo 27. avgusta u pritvoru Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu, gde je izdržavao kaznu doživotnog zatvora.