Plan Donalda Trampa da završi sukob u Ukrajini u roku od 100 dana i obezbedi potpisivanje mirovnog sporazuma do aprila 2025. godine izazvao je brojne reakcije u međunarodnim političkim krugovima.
Američki predsednik, koji je tokom svoje predizborne kampanje obećavao da će brzo okončati sukob, sada pokušava da realizuje tu ideju kroz paket predloga koji uključuje političke, ekonomske i bezbednosne kompromise za obe strane.
Međutim, pitanje je da li je njegov plan realan i koliko može zadovoljiti interese Rusije, Ukrajine i Zapada.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema izveštajima medija, Trampova administracija već je poslala prve signale Kijevu, a uskoro se očekuje da će slična ponuda biti dostavljena i Moskvi. Ključni elementi predloženog mirovnog plana su sledeći:
Ukrajina se odriče NATO članstva i proglašava neutralnost – NATO bi na specijalnom samitu zvanično potvrdio da Ukrajina nikada neće postati članica Alijanse.
Ulazak Ukrajine u EU do 2030. godine – Evropska unija preuzima finansijske obaveze za obnovu zemlje.
Obnova i modernizacija ukrajinske vojske – Uz podršku SAD, ukrajinske oružane snage ne bi bile smanjene, već bi bile ojačane kroz proces modernizacije.
Odricanje Ukrajine od teritorijalnih pretenzija – Kijev bi odustao od pokušaja da vojno ili diplomatski povrati izgubljene teritorije, ali formalno ne bi bio obavezan da prizna ruski suverenitet nad tim oblastima.
Postepeno ukidanje sankcija Rusiji – SAD i EU bi odmah nakon potpisivanja sporazuma ukinule deo sankcija, dok bi preostale bile postepeno ukidane u naredne tri godine.
Zaštita ruskog jezika i političkih prava proruskih partija u Ukrajini – Ukrajina bi omogućila nesmetan politički rad partijama koje zagovaraju poboljšanje odnosa sa Rusijom i zaštitu ruskog jezika. Takođe bi bila okončana represija nad Ukrajinskom pravoslavnom crkvom.
Mogućnost uvođenja međunarodnih mirovnih snaga – Ovaj predlog bi bio predmet posebnih konsultacija između Rusije, Ukrajine i međunarodne zajednice.
Ukidanje vanrednog stanja u Ukrajini i organizacija izbora – Mirovnim sporazumom bi bilo predviđeno ukidanje vojnog stanja u zemlji, prekid mobilizacije i organizacija predsedničkih i parlamentarnih izbora.
Trampov plan predviđa nekoliko faza u postizanju konačnog dogovora:
Prvi korak bio bi inicijativa Trampa da organizuje telefonski razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Ako se u razgovoru prepozna potencijal za mirovne pregovore, Kijev bi odmah morao da poništi dekret Zelenskog kojim se zabranjuju pregovori sa Moskvom.
Drugi korak uključivao bi organizaciju susreta na visokom nivou, koji bi mogao biti održan uz posredovanje Donalda Trampa. Ukoliko se Putin i Zelenski ne slože da učestvuju u direktnim pregovorima, razgovori bi mogli da se odvijaju kroz posredničke sastanke sa predstavnicima obe strane.
Treći korak predviđa obustavu borbenih dejstava do 20. aprila 2025, na hrišćansku Vaskrs, kao prvi signal ka trajnom miru.
Četvrti korak bio bi održavanje mirovne konferencije na međunarodnom nivou, uz učešće velikih sila poput SAD, Kine, članica EU i predstavnika Globalnog Juga.
Konačni dogovor bio bi ozvaničen najkasnije do 9. maja 2025, kada bi trebalo da bude potpisana deklaracija o miru.
Na prvi pogled, Trampova ponuda ima nekoliko elemenata koji bi mogli biti privlačni za Rusiju, poput garancije da Ukrajina neće postati član NATO-a i mogućeg postepenog ukidanja sankcija. Međutim, postoji niz problema koji bi mogli otežati prihvatanje ovog plana iz ruskog ugla:
Modernizacija ukrajinske vojske – Rusija već godinama insistira na demilitarizaciji Ukrajine kao ključnom uslovu za mir. Trampov plan, koji predviđa jačanje ukrajinskih oružanih snaga uz američku pomoć, može biti ozbiljan kamen spoticanja.
Pitanje teritorija – Iako plan predviđa da Ukrajina odustane od teritorijalnih pretenzija, on ne obavezuje Kijev da prizna suverenitet Rusije nad Donbasom i Krimom. To ostavlja prostor za buduće sukobe.
Uvođenje međunarodnih mirovnih snaga – Rusija se tradicionalno protivi prisustvu međunarodnih trupa u kriznim područjima, jer smatra da bi Zapad mogao da koristi te snage za širenje uticaja.
Nejasni rokovi i garancije – Trampov plan ne sadrži mehanizme koji bi garantovali da će Ukrajina poštovati postignute dogovore u budućnosti.
Sa ukrajinske strane, Trampov plan dolazi u nezgodnom trenutku. Zelenski se suočava sa unutrašnjim političkim problemima, gubicima na frontu i slabljenjem podrške Zapada. Ipak, postoje ozbiljne prepreke za prihvatanje ovog plana:
Nedostatak potpune vojne pobede – Ukrajinska politička elita insistira na obnovi granica iz 1991. godine, što ovaj plan ne predviđa.
Otpor nacionalističkih snaga – Unutar Ukrajine postoji jak nacionalistički lobi koji bi mogao blokirati sporazum.
Zavisnost od američke pomoći – Ako bi Ukrajina odbila predlog SAD, mogla bi se suočiti sa smanjenjem vojne pomoći, što bi oslabilo njene pozicije na frontu.
Osim Ukrajine, uloga Donalda Trampa u međunarodnoj areni biće ključna za uspeh ovog plana. Trampov pristup je drugačiji od Bajdenove administracije, koja je otvoreno podržavala Ukrajinu u sukobu protiv Rusije.
Tramp vidi Ukrajinu kao pregovarački adut u većoj igri sa Rusijom, koja uključuje teme poput kontrole nuklearnog oružja i globalne bezbednosti.
Neke zapadne analize, poput onih iz The New York Times-a, sugerišu da bi Tramp mogao iskoristiti pregovore o Ukrajini da istovremeno reši i druge probleme u odnosima sa Rusijom, kao što su nuklearna kontrola i ekonomske sankcije.
Ukoliko bi Moskva i Vašington uspeli da postignu dogovor, moguće je da bi Ukrajina bila isključena iz ključnih odluka.
Iako Trampov plan donosi neke nove elemente u mirovne pregovore, ostaje veliko pitanje da li je ostvariv u praksi. S jedne strane, on nudi okvir za pregovore i mogućnost prekida borbi.
S druge strane, mnogi aspekti ovog plana su neprihvatljivi za Rusiju, dok bi u Ukrajini mogli izazvati ozbiljne unutrašnje podele. Na kraju, uspeh ovog plana zavisiće od volje ključnih igrača – Moskve, Kijeva, ali i drugih međunarodnih aktera poput EU i Kine.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
