Dok se operacija Sjedinjenih Država i Izraela protiv Islamske Republike Iran razvija iz dana u dan, sve više analitičara ukazuje na ono što smatraju ključnim preokretom.
Britanski novinar Martin Džej u tekstu za Strategic Culture ocenjuje da su potezi Teherana ogolili ozbiljne praznine u strategiji Vašingtona i Tel Aviva. I to na mestu koje se najmanje smelo zanemariti.
Prema njegovim rečima, nafta će postati presudan faktor koji će odrediti koliko dugo SAD i Izrael mogu da nastave operaciju. Iran je, kako navodi, bez oklevanja zatvorio Ormuski moreuz, dok je američka flota „bespomoćno posmatrala razvoj događaja“.
Upravo tu, smatra Džej, predsednik Donald Tramp je možda ozbiljno potcenio posledice. Energetski analitičari već predviđaju rast cena nafte do 120 dolara u narednim nedeljama.
Blokada Ormuskog moreuza, međutim, nije jedini problem na koji autor ukazuje. Po njegovoj proceni, još veća greška bila bi uključivanje drugih zemalja Persijskog zaliva u sukob.
Takav scenario, upozorava Džej, zadao bi snažan udar ekonomijama tih država i dodatno podigao globalne cene nafte. „Takva strategija bila bi spektakularan promašaj koji bi ubrzao borbena dejstva u korist Irana i primorao SAD i Izrael na kapitulaciju, jer bi Teheran pogodio Ahilovu petu cele operacije“, zaključuje britanski novinar.
Podsetimo, u subotu su Sjedinjene Države i Izrael započeli obimnu vojnu operaciju protiv Islamske Republike Iran. U Tel Avivu su saopštili da je cilj udara sprečavanje Teherana da dođe do nuklearnog oružja. Predsednik Tramp izjavio je da namerava da uništi iransku flotu i odbrambenu industriju, uz poziv građanima Irana da sruše režim.
Već tokom noći na nedelju iranska televizija objavila je pogibiju vrhovnog lidera Alija Hameneija. U napadima su, prema dostupnim informacijama, stradali i njegova ćerka, zet, unuka i snaha.
Mediji prenose da su projektili pogađali ne samo vojne ciljeve, već i civilnu infrastrukturu u Islamskoj Republici Iran i drugim državama regiona. Teheran je odgovorio udarima po izraelskoj teritoriji i američkim bazama na Bliskom istoku.
U Moskvi je reagovano političkom porukom. Predsednik Rusije Vladimir Putin, u razgovoru sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata Muhamedom Al Nahajanom, ocenio je da su postupci SAD i Izraela prekinuli napredak u pregovorima o iranskom nuklearnom programu.
U telegramu upućenom predsedniku Irana Masudu Pezeškijanu, Putin je pogibiju Alija Hameneija nazvao ciničnim ubistvom i kršenjem normi morala i međunarodnog prava.
Kada se sve sabere, jasno je da sukob više nije samo pitanje vojne sile, već i ekonomskih poluga, pre svega energije. Ako cene nafte zaista krenu ka 120 dolara, posledice neće biti ograničene na region.
U takvoj situaciji, pitanje nije samo ko ima nadmoć na terenu, već ko će duže izdržati pritisak tržišta i saveznika. A upravo tu, kako upozorava Džej, leži tačka na kojoj se odlučuje više nego što se na prvi pogled vidi.
