U trenutku kada se sukob između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana nalazi u osetljivoj fazi, analitičari sve češće govore o kratkoj, ali važnoj pauzi koja se upravo otvara.
Politikolog Maksim Žarov smatra da ta pauza nije slučajna. Po njegovim rečima, trenutno svima treba nekoliko dana da procene sledeći potez, jer su i Vašington i Teheran, svako na svoj način, došli do tačke u kojoj dalje odluke nose ozbiljne posledice.
Žarov podseća da se ceremonija oproštaja od poginulog ajatolaha Alija Hameneija, koja je trebalo da počne u Teheranu 4. marta uveče i traje tri dana, iznenada odlaže.
Paralelno s tim pomereni su i izbori za novog vrhovnog lidera Irana, koji su bili planirani za 3. mart. Na prvi pogled, razlozi koji se navode deluju prilično tehnički.
Govori se da „ljudi ne stižu na vreme u Teheran da se oproste od Hameneija“, pominju se i bezbednosni razlozi. Ali Žarov kaže da takva objašnjenja ne zvuče naročito uverljivo.
„Zašto se to dešava? Pozivanje na to da ljudi ne stižu da dođu u Teheran ili na bezbednosne razloge ne deluje baš preterano ubedljivo“, smatra on. Po njegovom mišljenju, pravi odgovor zapravo treba tražiti u jednoj izjavi koja je stigla dan ranije iz Ankare.
Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan tada je izneo procenu koja je u diplomatskim krugovima izazvala dosta pažnje. „Mislim da novo rukovodstvo može postati šansa za prekid rata. Trenutno zemljom upravlja privremena trojka. Mehanizam donošenja odluka dok se ne izabere novi lider mogao bi otvoriti prozor mogućnosti za završetak rata“, rekao je Fidan.
U tom kontekstu, objašnjava Žarov, odlaganje ceremonije i izbora možda ima sasvim drugačiju funkciju. Prema njegovoj proceni, iransko rukovodstvo na taj način zapravo stvara kratku političku pauzu, vreme u kojem će se odlučiti i spoljnopolitički kurs zemlje i način na koji će Iran nastaviti sukob sa Sjedinjenim Državama i Izraelom.
Istovremeno, situacija na terenu daleko je od jasne. Prema oceni ovog analitičara, prvi krug sukoba između SAD i Izraela s jedne strane i Irana s druge završio se bez jasnog pobednika. Strane su, kaže, trenutno u nezgodnoj poziciji kada je reč o narednim potezima.
Iran, uz pritisak Kine, naizmenično otvara i zatvara Ormuški moreuz. To je već samo po sebi signal koji utiče na globalne tokove energije. Uz to, Teheran nastavlja da gađa vojnu i naftno-gasnu infrastrukturu država koje su deo takozvanih Avramovih sporazuma.
Upravo oko lojalnosti tih država – hoće li se prikloniti Iranu ili Izraelu – vodi se jedna od ključnih političkih borbi u regionu.
S druge strane, Sjedinjene Države i Izrael pokušavaju da oslabe vojne i političke instrumente Irana. Prema pisanju Žarova na njegovom Telegram kanalu, u Vašingtonu se sve ozbiljnije razmatra mogućnost kopnene operacije protiv Irana.
Za sada je to, kako kaže, jedna od opcija na stolu, ali sama činjenica da se o njoj govori pokazuje koliko je situacija napeta.
U međuvremenu, unutar Irana počinju da se pojavljuju i ozbiljne pukotine među elitama. Žarov ukazuje na slučaj komandanta snaga „Kuds“ u okviru Korpusa čuvara islamske revolucije, Ismaila Kaanija.
On je, kako navodi, priveden zbog sumnje da je sarađivao sa Izraelom. Ta informacija, ako se potvrdi, mogla bi da pokaže da se unutar iranskog sistema odvijaju duboke promene.
Sve to zajedno stvara atmosferu u kojoj nekoliko dana političke tišine dobija mnogo veći značaj nego što na prvi pogled izgleda. Žarov smatra da upravo tokom ove operativne pauze može biti odlučeno kako će izgledati nova konfiguracija vlasti u Iranu.
A od toga, u velikoj meri, zavisi i sledeća faza sukoba. U trenutku kada se otvara prostor za različite scenarije – od političkog dogovora do novih vojnih poteza – nekoliko dana tišine može biti presudno. Pitanje je samo ko će taj prostor iskoristiti i kakav će potez uslediti kada se pauza završi.
