Prvi put posle 77 godina, državni vrh u Crnoj Gori odao je danas počast civilnim žrtvama masovnog zločina, decenijama prikrivanog, koje su počinile albanske SS trupe „Skenderbeg“ u selu Velika 28. jula 1944. u opštini Plav.
Tu je ubijeno oko 500 Srba, oko stotinu dece.
Predsednik Skupštine i lider Demokrata Aleksa Bečić, poručio je da će glasati za Predlog rezolucije Demokrata o genocidu u Pivi i Velici.
Stefan Radojković, viši saradnik Muzeja žrtava genocida nije daleko od stava da neko u Crnoj Gori pokušava da na osudi ovog zločina „amortizuje“ političke posledice donošenja Rezolucije o Srebrenici, uz napomenu da je loše ako je to cilj. O samom zločinu koji se desio u Drugom svetskom ratu Radojković kaže:
Zaboravljeni zločin iz osvete
„Što se tiče samog zločina veoma je indikativno to što se on dešava pred kraj rata, u drugoj polovini 1944. godine, kada je bilo jasno ko će biti pobednik, ne samo u okupiranoj Jugoslaviji već i u svetu.
Zločin u Velici desio se pošto su partizanske jedinice prodrle prema Srbiji i Kosovu i Metohiji, a nakon prodora jedne od partizanskih divizija u Metohiju gde nanose ozbiljne gubitke i nemačkim trupama i albanskoj SS diviziji „Skenderbeg“, koja je bila pod upravom Nemaca,“ objašnjava Radojković.
Kao posledica tog napada stigla je odmazda od trupa „Skenderbega“ u Pivi i Velici koje su sa teritorije Bosne i Crne Gore krenule ka Srbiji.
„Sve te jedinice poražene od Partizana u Metohiji, počele su talas nasilja nad civilima koji su živeli u Velici i okolini. Sličan zločin desio se i godinu dana ranije u Pivi. Takođe posle velike operacije jedinca NOB-a došlo je do velikog zločina nad civilnim srpskim stanovništvom,“ dodaje sagovornik Sputnjika.
Ubijeno više od 500 civila
Broj ubijenih u Velici je, nastavlja Radojević, procenjen na više od 500 civila, žena, dece i staraca. To su bili oni ljudi koji su tu živeli i nisu se povlačili u skladu sa dinamikom ratovanja okupirane Jugoslavije.
„Sve te jedinice poražene od Partizana u Metohiji, počele su talas nasilja nad civilima koji su živeli u Velici i okolini. Sličan zločin desio se i godinu dana ranije u Pivi. Takođe posle velike operacije jedinca NOB-a došlo je do velikog zločina nad civilnim srpskim stanovništvom,“ dodaje sagovornik Sputnjika.
Ubijeno više od 500 civila
Broj ubijenih u Velici je, nastavlja Radojević, procenjen na više od 500 civila, žena, dece i staraca. To su bili oni ljudi koji su tu živeli i nisu se povlačili u skladu sa dinamikom ratovanja okupirane Jugoslavije.
Zločin je dugo bio prikrivan i pokolj u Velici se ne nalazi na mapi nacističkih zločina u Evropi.
Za njega se ne zna čak ni u uskim stručnim krugovima koji se bave ovom tematikom. Zašto je to tako i zašto je za neke ovo još zaboravljeni zločin, nažalost, ni danas nema odgovora.
„Imate dva sata radite im šta hoćete…“
U velikom pokolju ubijene su dve trećine nejači u selu. Rasporeno je pet trudnica. Dečaku Matu Simonoviću odsekli su obe noge i okačili ga na šljivu – pričali su meštani ranije.
Dečaku Tomu Vučetiću zločinci su odrali kožu i umro je u najgorim mukama. U kući Tomice Gojkovića ubili su 15 članova, u kući Dušana Simonovića sedmoro članova porodice… Zločin su prema dostupnim podacima počinili pripadnici 21. SS “Skenderbeg divizije”, 7. SS “Princ Eugen” divizije i jedinice sastavljene od lokalnih muslimana koje su bile pod komandom nacističke Njemačke.
Prema svedočenju, iz auta u pokretu komandant nemačkih trupa August Šmithuber podiže dva prsta u vazduh, i daje znak svojim vojnicima da imaju dva sata za odmazdu. Uz poklič:
“Imate dva sata da im radite šta ‘oćete”.
(sputnik)
