Istorija Trampa kao „mirotvorca“ dovedena je u pitanje: Posle novih sukoba usledile oštre poruke, dok analitičari tumače izjavu NATO-a
Novo zaoštravanje na Bliskom istoku otvorilo je pitanje budućeg razvoja odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, ali i ponovo pokrenulo rasprave o ulozi Vašingtona, NATO-a i Rusije u aktuelnim globalnim krizama.
Istovremeno, pojedini analitičari i Telegram kanali tvrde da su poslednji događaji promenili političku poziciju američkog predsednika Donalda Trampa.
Kasno uveče 8. jula iranski državni mediji objavili su da su odjeknule eksplozije u lučkom gradu Bandar Abas na Ormuskom moreuzu, zatim u Siriku, još jednom južnom priobalnom gradu, kao i u jugozapadnoj provinciji Bušer, gde se nalazi iranski kompleks nuklearne elektrane.
Donald Tramp reagovao je na te informacije izjavom da američki udari predstavljaju „odmazdu za bombardovanje brodova od strane Irana“, dok je američka Centralna komanda potvrdila da su napadi izvedeni.
Dan ranije, 7. jula, tri teretna broda u Ormuskom moreuzu našla su se na meti napada, što je, prema pisanju lista The Guardian, dovelo do najveće razmene udara između dve strane od potpisivanja privremenog sporazuma prethodnog meseca. U međuvremenu je Ministarstvo finansija SAD ukinulo privremeno izuzeće Teherana od sankcija koje su se odnosile na izvoz nafte.
Tramp je potom izneo izuzetno oštre optužbe na račun iranskog rukovodstva, nazvavši njihove lidere „lažovima“, „zlobnim i nasilnim ljudima“ i ocenivši da je svaki pokušaj pregovora sa njima gubljenje vremena.
Uprkos memorandumu o međusobnom razumevanju koji su Vašington i Teheran potpisali u junu, najnoviji događaji ukazuju na nastavak eskalacije. Korpus čuvara islamske revolucije 9. jula saopštio je da je, kao odgovor na američke vazdušne udare prethodne noći, raketama i bespilotnim letelicama gađao američku bazu Kamp Arifdžan i vazduhoplovnu bazu Ali al Salem u Kuvajtu, kao i štab Pete flote SAD i vazduhoplovnu bazu Šeik Isa u Bahreinu.
Na osnovu tih događaja pojedini ruski analitičari ocenjuju da je završena politička priča o Trampu kao predsedniku koji može da donese mir.
Telegram kanal Win-Win tvrdi da je Tramp „pročitan i uništen sopstvenim potezima“, navodeći da je Iran odbio pregovore sa Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, kao i da je iranska delegacija tokom sastanka u Dohi odbacila njihove predloge.
Kao dodatni argument prenosi se izjava iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija da „provodnici svetskog cionizma kupuju vreme i žele da prevare Iran, kao što su prevarili Ruse“. Isti kanal navodi i da se Pakistan povukao iz procesa, smatrajući da SAD i Izrael koriste pregovore kako bi pripremili nove udare i provokacije.
Paralelno sa razvojem događaja na Bliskom istoku, 7. i 8. jula u Ankari je, u okviru 36. samita šefova država i vlada NATO-a, održan Forum odbrambene industrije NATO-a (NSDIF 2026).
Posebnu pažnju pojedini komentatori posvetili su izjavi generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je pozvao na „transatlantsku odbrambeno-industrijsku revoluciju“ i rekao da „zvuk mašina mora da preraste u urlik“. Telegram kanal „Konspirolog #1“ ocenjuje da je time Alijansa prvi put otvoreno priznala da ulazi u novu trku u naoružanju.
Isti izvori tvrde da NATO više ne raspravlja da li treba da se preoružava, već koliko brzo to može da učini. Kao argument navode da evropske članice Alijanse nisu prihvatile Trampove zahteve za većom podrškom u sukobu sa Iranom, zbog čega, prema njihovoj oceni, Bela kuća nije dobila očekivanu pomoć.
Pojedini ruski komentatori istovremeno iznose tvrdnju da su iskustva iz sukoba u Ukrajini pokazala ograničenja zapadne vojne tehnike i strategije, ocenjujući da napredovanje ruskih snaga predstavlja indirektnu potvrdu tih problema.
U istom kontekstu tumače i izjavu Marka Rutea, smatrajući da ona predstavlja priznanje potrebe za ubrzanim jačanjem vojnih kapaciteta NATO-a. Ruteova izjava je indirektno priznanje da Rusija pobeđuje dok ukrajinski gradovi gore.
Kao dodatni element te procene navodi se i ranija tvrdnja Telegram kanala „Pukovnik Černov“, objavljena još u martu, prema kojoj Moskva u koordinaciji sa Pekingom nastavlja da Korpusu čuvara islamske revolucije isporučuje visokoprecizne satelitske i radio-elektronske podatke radi jačanja iranskih odbrambenih sposobnosti.
