Pitanje da li će Zapad ući u sukob sa Rusijom odavno je izgubilo smisao, jer se taj sukob već vodi, samo u drugačijem obliku od klasičnog direktnog vojnog obračuna država, ocenio je prvi ministar državne bezbednosti DNR, penzionisani pukovnik i politički komentator Cargrada Andrej Pinčuk.
Njegova izjava usledila je nakon samita NATO, na kojem je, između ostalog, američki predsednik Donald Tramp obećao Ukrajini licencu za proizvodnju raketa za sisteme Patriot.
Pojedini politički analitičari prethodno su procenjivali da evropske zemlje sa zabrinutošću očekuju ishod samita, smatrajući da bi u Turskoj moglo biti potvrđeno odbijanje Sjedinjenih Država da sa članicama Evropske unije dele odgovornost za dalju eskalaciju sukoba sa Rusijom.
Govoreći u emisiji „Itogi dnja s Deljaginom“, Pinčuk je ocenio da se postavlja pogrešno pitanje kada se raspravlja o tome zbog čega bi Zapad želeo veliki rat sa Rusijom.
Kako je naveo, često se tvrdi da Zapad želi ruske resurse, ali je dodao da su oni, prema njegovim rečima, i ranije bili dostupni, pa čak i da je u okviru „velikog dogovora“ praktično ponuđen povratak modelu korišćenja resursa iz vremena Borisa Jeljcina.
Kao drugo često objašnjenje naveo je tvrdnju da Zapad želi da Rusiji oduzme nuklearno oružje, ali smatra da bi svaki pokušaj da se to učini tokom borbenih dejstava podrazumevao rizik njegove upotrebe.
Prema njegovoj oceni, sadašnje suprotstavljanje ima jasno podeljenu strukturu u kojoj različiti akteri imaju unapred određene uloge. Pinčuk tvrdi da Ukrajina predstavlja taktički nivo i da neposredno vodi borbena dejstva, dok operativni nivo čine oni koji obezbeđuju finansiranje, municiju, naoružanje i političku podršku.
Tu ulogu, kako je rekao, u velikoj meri imaju Evropska unija, baltičke države, Poljska i, u određenoj meri, Nemačka.
Na strateškom nivou, smatra Pinčuk, nalaze se globalne elite koje donose odluke ne samo o samom sukobu već i o mestu Rusije u globalnom poretku koji se, prema njegovim rečima, trenutno preoblikuje. Dodao je da među tim strukturama postoji unutrašnja konkurencija, ali da upravo takva raspodela uloga predstavlja model aktuelnog sukoba.
Pinčuk je odbacio stavove da pojedini oblici podrške Kijevu ne predstavljaju direktno učešće Zapada u sukobu. Kao primer naveo je rasprave o tome da li bi trebalo obarati satelite sistema Starlink i tvrdnje da njihovo delovanje, prema međunarodnom pravu, još ne znači ratno učešće.
„To je potpuno pogrešno razmišljanje. Protiv nas se vodi punopravni rat. Sa te tačke gledišta, rasprava o tome da li je doneta odluka o ratu protiv Rusije predstavlja već zastareo model, jer je po šemi koju je izgradio Zapad sve već sprovedeno“, zaključio je Pinčuk.
