Ukrajinske vlasti pojačale su kontrolu zapadnih granica, jer na hiljade ljudi pokušava da pobegne u inostranstvo da bi izbeglo mobilizaciju. Za mnoge je pokušaj nelegalnog prelaska koban, pogotovo kad je hladno, jer neki završe u planinama, a drugi se podave.
Reka Tisa, državna međa između Ukrajine i Rumunije, dobila je naziv „reka smrti“, a lokalno stanovništvo tvrdi da je u tom delu jako hladna i u maju i početkom juna.
Nema preciznih podataka o tome koliko se u Tisi utopilo mladih ljudi, ali se nagađa da ih je oko 40. Graničari smatraju da je broj mnogo veći, jer ko zna gde su tela nesrećnika mogla da isplivaju. Vlasti Rumunije tvrde da im je, od početka rata, preko Tise stiglo više od 6.000 građana Ukrajine.
Britanski nedeljnik „Ekonomist“, objavio je tekst o izvesnom inženjeru Matveju (24), koji je imao sreće da dopliva do druge obale Tise, jer ga je brza reka nosila više od 200 metara. On je sa još tri druga krenuo da ilegalno prelazi granicu, verujući da će lako preplivati na drugu stranu.
Među onima koji nisu imali sreće da prežive, najmlađi je imao samo 20 godina. Da bi preplašili ljude koji nameravaju da krenu istim putem, vlasti su u medijima počeli da objavljuju fotografije utopljenika.
Rumunska pogranična služba tvrdi da su, samo u prva tri meseca, uhvatili 2.373 građana Ukrajine koji su nelegalno prešli granicu. Većina ih je ušla preko brdovitog, južnog Zakarpatja.
Prve žrtve na miniranoj obali
Ukrajinska vojska je na obali granične reke Tise „posejala“ pešadijske mine da bi sprečila svoje građane da beže na rumunsku obalu. Graničari su dobili komandu da po svaku cenu zaustave prebege. Kako saopštavaju agencije, već su neki nesrećnici nastradali na minskom polju.
Koliko je ljudi poginulo ili postalo invalid na miniranoj obali, ukrajinska pogranična služba ne saopštava. Pre toga ta služba je saopštila da je poginulo najmanje 45 „uklonista“, kako
nazivaju ljude koji beže, jer ne žele u rat. Oni su stradali, pokušavajući da preplivaju reku ili su se smrzli u planinama. Ali, mnogi smatraju da je broj nastradalih znatno veći.
Ranije lokalno stanovništvo pograničnih regiona bavilo se švercom, ali od kad je rat počeo, daleko je veća zarada od nelegalnog prebacivanja Ukrajinaca preko granice. Cene za prelazak kreću se od 3.000, čak do 10.000 evra po čoveku. Sada su vlasti na granicu poslale stotine vojnika Nacionalne garde i znatno je teže preći na drugu stranu.
Ali, lokalni stanovnici znaju planinske staze preko kojih može lakše da se pređe. Najkraći, ali najopasniji put je i dalje preko Tise. Oni koji dobro poznaju kraj mogu da dovedu ljude do mesta gde je reka šira, ali plića i lako se pređe. Izvesni Vasilij je ispričao novinarima da je nedavno prebacio preko reke čak 96 Ukrajinaca.
U pograničnoj službi Ukrajine tvrde da, otkad postoje sredstva kontrole, uhvate sedam od deset onih koji ilegalno žele da pređu granicu preko Tise. Graničari sada nadgledaju svoje područje pomoću bespilotnih letilica. One koje uhvate kažnjavaju novčano i predaju ih Službi bezbednosti Ukrajine.
Instruktori bez imuniteta
Rusija je upozorila Francusku na posledice koje bi mogle da uslede ako zvanični Pariz odluči da pošalje svoje instruktore na teren u Ukrajinu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je poručio da nijedan instruktor koji se bavi obučavanjem ukrajinskih vojnika „neće imati imunitet, bez obzira na to da li je Francuz ili ne“.
Po informacijama koje je preneo Kijev, a koje nisu zvanično potvrđene u Parizu, Francuska se sprema da pošalje veći broj svojih vojnih instruktora u Ukrajinu. Zvanično, Francuska obučava ukrajinske vojnike u Francuskoj i Poljskoj, ali nema nijednog svog pripadnika na ukrajinskom tlu. Po informacijama pariskih medija, Ukrajina se sprema da reorganizuje 15 do 20 brigada, što je ogroman posao i zahteva veći broj instruktora.
Francuski predsednik Makron je pokušao da to bude evropski projekat, ali mnoge zemlje su odbile da u tome učestvuju, strahujući da bi to moglo da se protumači kao da su strane u sukobu. Izjavu Peskova u Parizu smatraju kao pokušaj da se izvrši pritisak na Zapad da bi usporio pomoć Ukrajini.
Samo u toku 2023. policija je uhapsila 56 grupa koje su se bavile prebacivanjem ljudi iz Ukrajine u Mađarsku i Rumuniju. Sada su, zbog toga, podignute „tarife“ za nelegalni prelaz sa nekadašnjih 2.000 dolara na 10.000. Oni koji nemaju toliko novca, odlučuju se na još riskantniji potez i pokušavaju sami da pređu granicu u delu za koji misle da nije dovoljno čuvana.
Sada predstavnici pogranične službe Ukrajine tvrde da su nabavili specijalne uređaje koji mogu da registruju čak i zvuk koraka. Osim toga svoj rejon bolje prate i kad padne mrak, jer su nabavili sredstva za noćno osmatranje.
Oni koji uspeju da pređu na drugu stranu, kad dođu do prvih rumunskih sela jave se tamošnjoj policiji koja im na pasoše udari pečat i pusti ih. Mladi ukrajinski inženjer Matvej sa kojim su razgovarali reporteri „Ekonomista“, sada živi Evropi.
POSLANICI VRHOVNE RADE VEOMA USPEŠNO GODINAMA IZBEGAVAJU VOJSKU
Političari čuvaju svoje sinove
NOVINARI iz Ukrajine su došli do podataka o sinovima poslanika Vrhovne rade kojima ne pada na pamet da idu u vojsku. Ukupno ih je 66. Broj nije veliki, jer je sastav poslanika relativno mlad.
Predsednik parlamenta Ruslan Stefančuk prebacio je porodicu u Poljsku 2022, dva dana nakon početka rata. Sin poslanice Jelene Kopančuk iz vladajuće partije Sluga naroda otišao je iz zemlje godinu dana od izbijanja rata i nije se vraćao. Dimitrij Kopančuk (22) sada živi u inostranstvu.
Sinovi bivšeg predsednika Ukrajine Petra Porošenka odavno su u Londonu. Starijem Alekseju je 39 godina, a mlađem Mihailu 23. Sin poslanika Jurija Aristova putuje po Evropi.
Artjom Aristov se slika po evropskim prestonicama i objavljuje fotografije na društvenim mrežama. A sin bivšeg sekretara Saveta nacionalne bezbednosti Ukrajine Alekseja Danilova, Maksim, živi u Majamiju u SAD i ne pada mu na pamet da ratuje.
(Novosti.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
