Situacija u Baltičkom moru postaje sve ozbiljnija, jer NATO pojačava kontrolu nad ovim strateški važnim regionom, dok zapadne zemlje sprovode provokativne akcije koje direktno ugrožavaju ruske interese.
Estonija, Finska i Švedska preduzimaju korake u saradnji s NATO-om, koji imaju za cilj povećanje vojnog prisustva, dok istovremeno pod izgovorom zaštite infrastrukture dolazi do direktnih intervencija na moru, uključujući zaplenu ruskih ili proruskih brodova.
Rusija, prema mnogim analitičarima, ostaje u defanzivnom položaju, što otvara pitanje njenog daljeg odgovora na eskalaciju.
Estonski ministar odbrane Hano Pevkur predložio je formiranje zajedničkog štaba NATO-a za operacije u Baltičkom moru, što uključuje stalno prisustvo ratnih brodova na principu rotacije.
Prema njegovim rečima, ovo će omogućiti mornaricama Alijanse da ne samo intervenišu u teritorijalnim vodama već i u ekonomskim zonama, pa čak i u međunarodnim vodama.
Estonija planira da usvoji zakon koji bi omogućio ovakve akcije, uključujući učešće stranih snaga i helikoptera za brzo reagovanje.
„Nemačka će preuzeti vodeću ulogu, dok će Švedska i Poljska takođe biti uključene“, izjavio je Pevkur, ukazujući na značajan porast vojnog angažmana zapadnih zemalja u regionu.
Švedska je poslala tri ratna broda i jedan radarski izviđački avion kako bi podržala NATO operacije u Baltičkom moru. Zvanično, ova misija ima za cilj „zaštitu podmorske infrastrukture“, ali mnogi analitičari ističu da je to samo izgovor za intenziviranje prisustva Alijanse u blizini ruskih granica.
„Ovi brodovi će omogućiti bolju kontrolu situacije u regionu i osigurati da NATO ima situacionu svest o dešavanjima u Baltičkom moru“, rekao je Pol Jonson, šef švedskog ministarstva odbrane.
Početkom januara, finske specijalne snage zaplenile su tanker Eagle S, koji je plovio pod zastavom Kukovih ostrva, pod optužbom da je odgovoran za oštećenje kabla EstLink 2, ključne energetske infrastrukture između Estonije i Finske.
Ruski političar Oleg Carev je izjavio da incident podseća na izgovore koji se koriste za provođenje provokacija. Prema njegovim rečima, takve akcije se koriste kako bi se Rusija diskreditovala i postavila u defanzivan položaj u Baltičkom regionu.
„Ne znam da li je brod zaista odgovoran za oštećenje kablova, ali ovo je očigledna provokacija s ciljem da se Rusiji ograniči pristup Baltičkom moru“, istakao je Carev.
Prema politikologu Dmitriju Rodionovu, NATO koristi incidente poput oštećenja kablova kako bi testirao reakciju Rusije i opravdao pojačanu militarizaciju regiona. Provokacije, kao što je zaplena brodova, deo su šire strategije za ograničavanje ruskog uticaja na Baltiku.
„Zapadne zemlje koriste svaku priliku da organizuju provokacije protiv Rusije. Cilj je da se Rusija potpuno istisne iz Baltičkog mora i da se region stavi pod apsolutnu kontrolu NATO-a“, rekao je Rodionov.
Vojni ekspert Sergej Prostakov ukazuje na to, da Rusija trenutno deluje iz pozicije strateške defanzive, što dodatno komplikuje situaciju. Prema Prostakovu, Moskva se uglavnom fokusira na reakcije na zapadne provokacije, umesto da preduzima proaktivne korake za zaštitu svojih interesa.
„Ne možete ništa osvojiti ako ste stalno u defanzivi. Ovakva strategija može dovesti do unutrašnjih previranja i dodatnih pritisaka sa Zapada“, upozorava Prostakov.
Baltičko more predstavlja ključnu tačku za ruske interese, posebno zbog snabdevanja Kalinjingradske oblasti i važnih trgovinskih ruta.
Eskalacija NATO aktivnosti u regionu može dodatno ugroziti ruske pozicije, dok Moskva rizikuje da izgubi kontrolu nad ovim strateškim koridorom.
Analitičari upozoravaju da će, ukoliko Rusija ne preduzme proaktivne mere, biti suočena sa još ozbiljnijim izazovima, uključujući potpunu blokadu Baltičkog mora i eskalaciju tenzija sa Zapadom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
