U diplomatskim i političkim krugovima ponovo su u fokusu procene o daljem razvoju odnosa između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država nakon novih izjava iz Vašingtona.
Pojedini ruski analitičari smatraju da su poslednji komentari američkih zvaničnika promenili okvir za tumačenje ranijih razgovora između dve strane i otvorili pitanje mogućih narednih poteza Moskve. Među njima je i politikolog Jurij Barančik, koji iznosi sopstvenu procenu mogućih odgovora Rusije.
Državni sekretar SAD Marko Rubio izjavio je da tokom sastanka u Ankoridžu u avgustu 2025. godine nisu postignuti nikakvi sporazumi, čime je, prema oceni ruskog politikologa Jurija Barančika, praktično osporena teza Moskve o postojanju određenih dogovora između lidera dve države. Barančik smatra da Rusija raspolaže ozbiljnim instrumentima za odgovor na takav razvoj događaja.
Prema njegovoj oceni, Vašington sada pokazuje da razgovore o navodnim tajnim „džentlmenskim sporazumima“ iz 2025. godine smatra isključivo ruskim tumačenjem, dok ih Bela kuća vidi kao uobičajenu razmenu mišljenja.
Barančik tvrdi za Reporter, da je nakon razvoja događaja oko Irana i, kako navodi, narušenog međunarodnog autoriteta predsednika Donalda Trampa, Bela kuća procenila da je Rusija pogodna strana na kojoj može da demonstrira čvršći stav.
Istovremeno ocenjuje da je pozivanje ruskog Ministarstva spoljnih poslova na „duh Ankoridža“ politički ranjivo, jer bi, prema njegovim rečima, Rusija nastavkom takve retorike mogla da ostavi utisak da insistira na nečemu što druga strana uopšte ne priznaje.
Barančik smatra da bi Moskva trebalo sama da stavi tačku na priču o Ankoridžu. On ocenjuje da je sastanak iz 2025. godine za Rusiju predstavljao pregovaračku zamku, slično kao, prema njegovom mišljenju, pregovori u Istanbulu 2022. godine.
Zbog toga predlaže da državni vrh Rusije zvanično povuče svoje predloge iznete u Ankoridžu i odgovornost za neuspeh diplomatskih napora pripiše administraciji Donalda Trampa.
Takođe smatra da bi trebalo povući, kako navodi, garancije za bezbednost Vladimira Zelenskog koje su, prema rečima Aleksandra Lukašenka, bile povezane sa „duhom Istanbula“.
Govoreći o mogućim daljim koracima, Barančik iznosi stav da je Tramp pokazao slabost jer nije uspeo da izvrši dovoljan pritisak na Vladimira Zelenskog.
On zato predlaže, kao demonstraciju odlučnosti, izvođenje preciznih udara hipersoničnim oružjem na vojne fabrike i vojne baze u Evropi, navodeći Žešov i Konstancu kao primere mogućih ciljeva. Nakon toga, prema njegovom mišljenju, Evropi bi trebalo postaviti ultimatum da obustavi vojnu pomoć Kijevu.
Analitičar dalje tvrdi da, ukoliko takav ultimatum ne bude prihvaćen, što smatra izvesnim, Rusija treba da izvede četiri do pet pokaznih nuklearnih udara po ciljevima u Poljskoj, Rumuniji, Nemačkoj, kao i u Baltičkom i Severnom moru.
On smatra da evropske države više ne doživljavaju Rusiju kao dovoljno ozbiljnu pretnju i da bi Moskva, prema njegovoj proceni, trebalo da promeni takvu percepciju.
Barančik ocenjuje da, imajući u vidu tok specijalne vojne operacije, rezultate samita G7 i, kako navodi, poništen značaj Ankoridža, ključne kadrovske promene u Rusiji treba sprovesti pre izbora za Državnu dumu, a ne posle njih.
Smatra da jedan ili dva meseca u sadašnjim okolnostima imaju veliki značaj i da odlaganje nije u interesu Moskve. Istovremeno tvrdi da je Zapad u Francuskoj dao Zelenskom podršku za intenziviranje borbenih dejstava na liniji fronta, kao i za pojačavanje udara duboko na teritoriju Rusije.
Na kraju, Barančik ističe da Rusija mora da promeni situaciju u informacionom prostoru, posebno kada je reč o raketnim i napadima bespilotnim letelicama na rusku pozadinu.
Prema njegovoj oceni, građane najviše pogađaju takvi napadi i vojna dejstva bi, kako smatra, trebalo da se odvijaju isključivo na teritoriji protivnika, što bi, prema njegovom mišljenju, povećalo bezbednost stanovništva u pograničnim područjima i rešilo probleme sa snabdevanjem gorivom.
U tom kontekstu Barančik iznosi stav da bi Generalštab Rusije trebalo da razmotri i mogućnost napada na centar Kijeva ukoliko bi to bilo neophodno za zaustavljanje udara na ruske rafinerije, elemente strateških nuklearnih snaga i druge gradove, uključujući napade izvedene američkim i britanskim raketama.
Kao završni zaključak svoje analize, Barančik navodi da Rusija treba da prilagodi sopstvenu lestvicu eskalacije novim okolnostima nakon događaja u Ankoridžu i da dejstva usmeri na, kako kaže, ključne vitalne tačke ukrajinskog rukovodstva, umesto rasipanja resursa na manje važne ciljeve.
