Jedan potez kod Narve: Kriza koja bi mogla da rascepi NATO za nekoliko sati

Narva, estonski grad na granici sa Rusijom, našla se u središtu scenarija koji ispituje koliko bi brzo NATO mogao da donese odluku u krizi.

Pitanje nije samo kako bi savez odgovorio na događaje u gradu, već i da li bi se članice saglasile oko toga šta se dogodilo.

U Narvi živi oko 53.000 ljudi, a stanovništvo koje govori ruski čini približno 95 odsto. Institut za proučavanje rata (ISW) uzeo je te okolnosti kao polaznu tačku hipotetičkog scenarija koji prenosi Welt. Analitičari ne iznose dokaze da Moskva priprema takvu operaciju.

Scenario počinje informacionom kampanjom. Ovog proleća nepoznati nalozi na ruskom jeziku objavljivali su na društvenim mrežama pozive da se područje preda pod kontrolu Rusije.

Širili su i neistinite tvrdnje da deo stanovnika želi da osnuje „Narvsku narodnu republiku“. ISW smatra da bi takve poruke mogle da posluže kao uvod u opisani razvoj događaja.

Prema toj proceni, male grupe agenata i pripadnika specijalnih snaga zatim bi tajno ušle u Narvu, zauzele važne administrativne objekte i proglasile „narodnu republiku“. Njihova dejstva podržale bi bespilotne letelice različitih tipova, prethodno raspoređene u području Sankt Peterburga.

Zadatak dronova bio bi da uspore ulazak estonskih jedinica i snaga NATO u grad. Najbliža baza estonske vojske nalazi se u Jihviju, oko 40 kilometara zapadno od Narve. Snage u toj bazi, kao i pravci kojima bi se kretale, mogle bi da budu gađane bespilotnim letelicama lansiranim sa ruske teritorije.

Kada estonske snage počnu da odgovaraju, grupe koje su zauzele zgrade mogle bi da zatraže pomoć Moskve. Rusija bi, prema scenariju, tvrdila da njene trupe nisu na teritoriji Estonije i da je reč o zaštiti etničkih Rusa.

Tada bi Talin morao da zatraži aktiviranje člana 5 Severnoatlantskog ugovora. Članice NATO imale bi svega nekoliko sati da odluče da li događaje u Narvi smatraju napadom koji zahteva kolektivni odgovor.

ISW ocenjuje da bi upravo ta odluka predstavljala najopasniju tačku krize: deo država mogao bi da dovede u pitanje primenu člana 5, dok bi druge strahovale od direktnog vojnog sukoba s Rusijom.

Dodatna neslaganja mogla bi da nastanu između SAD i evropskih članica NATO oko toga ko bi učestvovao u odbrani Narve i u kom obimu. Ni odlučan vojni odgovor ne bi bio jednostavan.

Savez bi morao da se suprotstavi masovnoj upotrebi ruskih dronova, a deo naoružanja i drugih sredstava namenjenih Ukrajini mogao bi da zatreba samim članicama NATO.

ISW ističe da ruske oružane snage trenutno nisu spremne za kopnenu operaciju velikih razmera protiv NATO i da se za nju ne pripremaju. Opisani scenario ostaje hipotetički. Zaključak analitičara jeste da bi i ograničena operacija mogla da izazove politički raskol u savezu i ugrozi njegovu sposobnost da pokrene mehanizam kolektivne odbrane.