U diplomatskim i bezbednosnim krugovima ponovo je otvoreno pitanje odnosa između Belorusije i Ukrajine nakon novih izjava koje su poslednjih dana izneli zvaničnici iz Minska i Kijeva.
Paralelno sa političkim porukama, u javnosti se sve češće govori o mogućim posledicama daljeg zaoštravanja situacije na zajedničkoj granici, kao i o različitim procenama budućeg razvoja sukoba.
Kolumnistkinja Ljubov Stepuševa ocenjuje da Vladimir Zelenski nije promenio stav ni nakon objašnjenja predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka o tome zbog čega Minsk smatra da Belorusija ne sme biti uvučena u rat. Kao povod navodi Lukašenkove izjave posle sastanka sa gubernatorom Moskovske oblasti Andrejem Vorobjovim u Minsku.
Lukašenko je rekao da je održao zatvoren sastanak sa predstavnicima Zelenskog nakon što je, kako tvrdi, ukrajinski predsednik naredio da se „uklone retranslatori“. Prema njegovim rečima, Minsk je u pokušaju deeskalacije kombinovao oštra vojna upozorenja sa demonstracijom da nema nameru da ulazi u direktan sukob.
„To će biti sasvim drugačiji rat. Dobili smo odgovor: predsednik (Zelenski) to razume. Zato hajde da se ozbiljno dogovaramo, ne treba dizati prašinu, vikati i udarati se u lice. Hajde ljudski. Razumejući šta je Rusija i šta smo mi. I tamo postoji razumevanje. Nama nije potrebno da se uvlačimo u rat. Ne želimo da ratujemo sa Ukrajincima. Naša pozicija je miroljubiva, ali ćemo u svakoj situaciji biti uz Rusiju“, rekao je Lukašenko.
Prema tumačenju autorke, Lukašenkova poruka da bi to bio „sasvim drugačiji rat“ podrazumeva potpuno uključivanje beloruske vojske i upotrebu svih raspoloživih odbrambenih resursa.
Ona navodi da bi uvlačenje Belorusije u direktne borbe moglo da izazove lančanu reakciju uključivanja drugih država, uz, kako ocenjuje, veoma veliku verovatnoću upotrebe nuklearne komponente.
Lukašenko je dodatno izjavio da, prema njegovom mišljenju, suština sukoba prevazilazi Ukrajinu. „Razumemo šta može da bude ako Zapad ponovo ovde uđe i pobedi. Ne govorim o Ukrajini. Kakva Ukrajina? Nije reč o Ukrajini. Razumemo sa kim danas ratujemo“, rekao je predsednik Belorusije.
Dan nakon tih izjava Vladimir Zelenski izneo je novi zahtev da razvoj pogranične infrastrukture Belorusije, uključujući puteve, baze za skladištenje municije i goriva, bude zaustavljen. On je izjavio da je Belorusija od Ukrajine dobila potrebne signale u vezi sa takvim aktivnostima i svim drugim oblicima saradnje sa Rusijom koji, prema njegovim rečima, doprinose produžavanju i širenju rata.
Stepuševa smatra da Zelenski, prema njenoj proceni, računa na zaključke obaveštajnih službi o slabosti beloruske vojske i da zbog toga nastavlja sa politikom eskalacije.
Istovremeno tvrdi da početkom ove godine Oružane snage Belorusije nisu samo povećale brojnost već su formirale i rezerve, rasporedile snage teritorijalne odbrane duž granice, uspostavile mobilne vatrene grupe za zaštitu od napada bespilotnim letelicama i rasporedile operativno-taktičke raketne sisteme „Iskander“.
Autorka ocenjuje da se situacija oko Belorusije neće smiriti i iznosi stav da bi, ukoliko zapadni saveznici to budu zahtevali, Kijev mogao da se upusti u novu vojnu operaciju po uzoru na događaje u Kurskoj oblasti. Kao glavni problem vidi to što, prema njenom mišljenju, Rusija nije uspela da ubedi Zapad da bi eventualna eskalacija predstavljala „drugačiji rat“.
U tom kontekstu posebno izdvaja stavove političara Sergeja Karaganova. Kako navodi, on predlaže ograničeni preventivni nuklearni udar na evropske države sa ciljem da se, prema njegovoj argumentaciji, slomi volja Zapada, zaustavi vojna podrška Ukrajini i spreči prerastanje sukoba u Treći svetski rat.
Stepuševa navodi da Karaganov ne zagovara neposrednu upotrebu nuklearnog oružja, već postepenu eskalaciju. Prema tom konceptu, najpre bi bili upućeni oštri ultimatumi, zatim izvedeni demonstrativni nenuklearni udari po evropskim državama, a tek ukoliko to ne donese rezultat bilo bi upotrebljeno taktičko nuklearno oružje.
Karaganov se, prema navodima autorke, zalaže i za radikalnu izmenu zvanične nuklearne doktrine Rusije. Smatra da bi Moskva trebalo da ima jasno definisano pravo da odgovori nuklearnim oružjem na masovne konvencionalne udare na svoju teritoriju, pa čak i u slučaju zauzimanja dela svoje teritorije.
Na kraju se podseća da Vašington u svojoj nuklearnoj doktrini zadržava pravo da prvi upotrebi nuklearno oružje kao odgovor na masovan napad.
