Dok se u Nemačkoj ponovo otvara rasprava o granicama političkog delovanja i zaštiti ustavnog poretka, u središtu pažnje našla se najveća opoziciona stranka u zemlji.
Nova pravna analiza izazvala je snažne političke reakcije i ponovo pokrenula pitanje koje godinama izaziva podele među nemačkim partijama. Istovremeno, različiti politički akteri iznose suprotstavljene stavove o tome da li bi pravni ili politički odgovor bio primereniji u aktuelnim okolnostima.
Pitanje moguće zabrane Alternative za Nemačku (AfD) ponovo je dospelo u centar političke debate nakon što je nevladina organizacija Društvo za građanska prava (Gesellschaft für Freiheitsrechte – GFF) predstavila pravni izveštaj od oko 1.500 strana. Dokument je nastajao 13 meseci, izradio ga je tim od osam stručnjaka, a predstavljen je u četvrtak u Berlinu.
Vođa projekta Bijan Moini izjavio je da analiza nedvosmisleno zaključuje kako je AfD protivustavna i da bi, prema proceni autora, zahtev za zabranom stranke pred Saveznim ustavnim sudom verovatno bio uspešan.
Autori formalno nisu zatražili zabranu, ali navode da njihov izveštaj treba da posluži kao pravna osnova za eventualno pokretanje takvog postupka.
Prema zaključcima izveštaja, AfD svojim političkim ciljevima i delovanjem pristalica nastoji da potkopa slobodni demokratski ustavni poredak. U sažetku se navodi da je politički program usmeren ka isključivanju, omalovažavanju i širokoj pravnoj marginalizaciji stranaca, nemačkih državljana migrantskog porekla, muslimana i drugih društvenih grupa.
Autori takođe tvrde da u stranci više ne postoji unutrašnja frakcija koja se javno i dosledno suprotstavlja njenim, kako ih nazivaju, najradikalnijim elementima.
GFF navodi da je deo funkcionera tokom godina isključen iz AfD-a, ali da među članovima koji su ostali u stranci i dalje vidi osobe koje smatra posebno problematičnim, uključujući kopredsednicu Alis Vajdel, poslanika u Evropskom parlamentu Maksimilijana Kraha i Hansa-Tomasa Tilšnajdera iz pokrajine Saksonija-Anhalt.
Objavljivanje izveštaja dolazi u trenutku kada AfD u pojedinim istraživanjima javnog mnjenja dostiže oko 30 odsto podrške i ima prednost od devet procentnih poena u odnosu na drugoplasiranu Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU).
Protivnici AfD-a upozoravaju da bi tako snažna izborna podrška mogla da oteža funkcionisanje pokrajinskih, pa čak i savezne vlasti, čak i ako stranka ne bi osvojila apsolutnu većinu. Istovremeno raste broj birača koji podržavaju saradnju CDU-a i drugih stranaka sa AfD-om.
Nevladina organizacija GFF delimično se finansira preko fondova European AI & Society Fund i Digital Freedom Fund, koje podržavaju organizacije poput Ford fondacije i Open Society Foundations. Međutim, GFF tvrdi da je konkretan izveštaj finansiran isključivo privatnim donacijama.
Prema nemačkom zakonodavstvu, zahtev za zabranu političke stranke mogu podneti samo Bundestag, Bundesrat ili savezna vlada, dok konačnu odluku donosi isključivo Savezni ustavni sud. Socijaldemokratska partija (SPD), mlađi koalicioni partner CDU-a, otvoreno zagovara zabranu AfD-a, ali bez podrške CDU-a takav predlog nema potrebnu većinu u Bundestagu.
Savezni kancelar Fridrih Merc ranije je odbacio inicijative da Bundestag pokrene postupak zabrane. On je ocenio da bi takav potez previše ličio na uklanjanje političkih rivala i naglasio da država mora da dokaže kako neka stranka agresivno i borbeno deluje protiv slobodnog demokratskog ustavnog poretka. Prema njegovim rečima, teret dokazivanja u potpunosti je na izvršnoj vlasti.
Raspravu je dodatno oblikovala odluka Upravnog suda u Kelnu iz februara ove godine. Sud je tada privremenom merom odlučio da Savezni ured za zaštitu ustava (BfV) do donošenja konačne presude ne može da označava savezni AfD kao „dokazano desničarski ekstremističku“ organizaciju.
Sudije su navele da postoje indicije o aktivnostima pojedinih članova usmerenim protiv slobodnog demokratskog poretka, ali su zaključile da se takva ocena ne može primeniti na čitavu stranku, jer njen ukupni karakter ne opravdava zaključak da postoji osnovna tendencija neprijateljska prema ustavu. Konačna presuda u tom postupku još nije doneta.
Posle te odluke ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint iz CSU izjavio je da se protiv AfD-a treba boriti političkim, a ne pravnim sredstvima, ocenjujući da tu stranku treba „pobediti upravljanjem, a ne zabranom“.
Kopredsednica AfD-a Alis Vajdel tada je poručila da je sudska odluka velika pobeda ne samo za njenu stranku već i za demokratiju i vladavinu prava. Navela je da je sud indirektno otežao planove zagovornika zabrane time što BfV više ne sme da označava AfD kao potvrđeno desničarski ekstremističku organizaciju dok traje postupak.
Bez obzira na prethodni sudski ishod, novoobjavljeni izveštaj već je dobio politički odjek. Liderke poslaničke grupe Zelenih Brita Heselman i Katarina Drege uputile su pismo predstavnicima CDU-a, SPD-a i Levice pozivajući ih da podrže pokretanje postupka zabrane AfD-a. U pismu navode da više nisu potrebna dodatna upozorenja i da odbrana demokratije ne sme biti odlagana.
Brita Heselman ocenila je da se otvoreno odbacivanje slobodnog demokratskog ustavnog poretka od strane AfD-a više ne može ignorisati i poručila da država mora odlučno, u skladu sa vladavinom prava, odgovoriti na pokušaje njegovog podrivanja.
