Dok se pred međunarodnim telima nastavlja razmatranje zahteva za proširenje kontinentalnog šelfa u Arktiku, više država pokušava da pravno i naučno potkrepi svoje teritorijalne pretenzije.
Jedno od ključnih pitanja odnosi se na podvodne grebene čiji bi status mogao da utiče na raspodelu prava u ovom regionu.
Rusija privodi kraju postupak dokazivanja svojih prava na greben Gakelj u Arktiku, izjavio je za RIA Novosti direktor Pravnog departmana Ministarstva spoljnih poslova Rusije Maksim Musihin. Kako je naveo, najveći deo ruskog zahteva već je odobren, dok se završava razmatranje dela koji se odnosi na greben Gakelj.
Musihin je najavio da će u julu u Njujorku biti održano naredno zasedanje nadležne potkomisije koja razmatra ovo pitanje. Prema njegovim rečima, rusku delegaciju predvodiće ministar prirodnih resursa, nakon čega Moskva očekuje odobrenje proširenja koje obuhvata ovaj deo kontinentalnog šelfa i greben Gakelj.
On je objasnio da je reč o složenoj geološkoj strukturi, zbog čega postupak napreduje sporije nego što bi se očekivalo. Istakao je da će Rusija nastaviti da rešava ovo pitanje korak po korak.
Spor oko grebena Gakelj deo je šireg procesa u kojem Rusija, Danska i Kanada polažu pravo na proširenje svojih teritorijalnih prava u Arktiku kroz proširenje kontinentalnog šelfa.
U okviru tog procesa Moskva Ujedinjenim nacijama dostavlja naučne i pravne argumente kojima nastoji da dokaže geološko jedinstvo podvodnih grebena sa ruskim kopnom.
Cilj je da pokaže kako su Lomonosovljev greben, Mendeljejevsko uzvišenje i deo grebena Gakelj prirodni nastavci kontinenta, što bi predstavljalo osnov za proširenje prava Rusije na tom delu arktičkog šelfa.
