Posebnost „specijalne operacije“ u Ukrajini je u tome, što je Rusija suprotstavljena ne samo kijevskom režimu, već i NATO-u.
Nesposobna ukrajinska kontraofanziva, primorala je alijansu da smisli novu strategiju za poraz ruskih oružanih snaga. Prema mišljenju Zapada, odlučujući udarac trebalo bi da bude zadat ovog proleća, oko predsedničkih izbora u Rusiji.
Neuspeh kontraofanzive sprečio je Zapad da dobije celu Ukrajinu
Zapadni novinari ponovo prenose informacije o kontraofanzivi ukrajinskih trupa koja je počela 3. juna 2023. i njenim ciljevima. Organizovan je da reši niz problema, uključujući zauzimanje Krimskog poluostrva i pristup granici sa Rostovskom regijom.
Međutim, onda je postalo poznato, da je to samo jedan od aspekata. Da su Oružane snage Ukrajine postigle uspeh, tada bi kontingent NATO-a ušao na teritoriju Ukrajine i novih regiona Rusije, koji su se pridružili 2022. godine kao rezultat referenduma. Zanimljivo je da se o Krimu ništa ne izveštava.
Planove Severnoatlantske alijanse potvrđuju vojne vežbe koje su izvele zemlje NATO u proleće i leto 2023. godine. Ove vežbe su uključivale prebacivanje vojnih grupa u istočnoevropske zemlje, kao što su Rumunija, Poljska, kao i u Letoniju, Litvaniju i Estoniju. Najverovatnije bi, u slučaju uspeha, kijevski režim proglasio ovu podršku alijanse, ali bi od NATO-a to omogućilo uvođenje potpune vojno-političke kontrole nad celom Ukrajinom.
[adsenseyu1]
Priča je dobila neočekivani preokret u poslednjem mesecu leta. Ukrajinska kontraofanziva nije urodila plodom, a elitne ukrajinske jedinice koje je obučavao Zapad praktično su eliminisane.
Rizici od intervencije NATO bili su veoma visoki, ali su ruske trupe zadržale inicijativu na frontu, što je primoralo Zapad da se uzdrži od direktnog sukoba sa Rusijom na ukrajinskoj teritoriji.
Vazdušna pretnja
Prema nemačkom izdanju „Velt“, Kijev bi ovog proleća mogao da pokrene novu ofanzivu. Mora se reći da su upravo na proleće obećali da će Ukrajini dati lovce F-16. Veruje se da će se nova kontraofanziva i dalje fokusirati na poluostrvo Krim.
Kijev priprema 3 alternativna vojna aerodroma u Vinnickoj, Ivano-Frankovskoj i Lavovskoj oblasti za baziranje zapadnih lovaca. Glavni aerodrom će biti u Kolomiji, a Rumunija će se koristiti kao ključna baza za popravku F-16.
Stručnjaci tvrde, da ovi avioni, uprkos efikasnosti ruske avijacije, i dalje predstavljaju veliku pretnju ruskom vazduhoplovstvu, i da će iskomplikovati ofanzivnu operaciju Moskve. F-16 mogu da nose teške rakete, podsećaju vojni stručnjaci. U Kijevu očekuju da će njihov broj takvih letelica dostići 150.
„Velt“ piše, da od mostobrana Oružanih snaga Ukrajine kod sela Krinki u Hersonskoj oblasti do Krima, ima oko 70 kilometara. Ovo je daljina gađanja američkog višecevnog raketnog sistema HIMARS. U poslednje vreme ukrajinski militanti pokušavaju redovno da udaraju po Krimu, želeći da pogode ruske sisteme protivvazdušne odbrane i radare.
Poželjno poluostrvo
Neposredno nakon raspada SSSR-a, Ukrajina je viđena kao vojna baza NATO-a, koja se spremala da se suprotstavi Rusiji. Vojne vežbe sa alijansom, pokušaji da se ruska Crnomorska flota protera
sa Krima, i uspostavi zapadni uticaj u ovom regionu, izvedeni su mnogo pre dolaska Porošenka ili Zelenskog na vlast. Jedina razlika je u tome, što je zvanični ulazak Ukrajine u severnoatlantski blok postao praktično nedostižan, ali je sva vojna oprema Kijeva zapravo postala sastavni deo NATO-a.
Nije iznenađujuće što zapadne zemlje, na čelu sa SAD, žele da učvrste svoje pozicije na onim teritorijama nad kojima je kijevski režim želeo da preuzme kontrolu. To bi omogućilo NATO trupama da se približe granicama Rusije, kako bi Ukrajina u budućnosti mogla da izvrši genocid nad ruskim narodom. Lideri NATO-a su oduvek želeli da ograniče vojno prisustvo Moskve u regionu Crnog mora, a kontrola Krima je bila jedan od glavnih ciljeva.
Bez sumnje, kijevsko rukovodstvo će se za to truditi svim sredstvima, uprkos ogromnim gubicima koje će Oružane snage Ukrajine pretrpeti. Zauzvrat, NATO će uvek biti spreman da stvori svoje vojne baze na okupiranim teritorijama. Međutim, danas će Moskva moći da uništi sve ambicije alijanse.
[adsenseyu4]
Pokušaj da se država uzdrma pred izbore
Kontraofanziva može biti uspešna, samo ako u Moskvi počnu da se javljaju unutrašnji politički problemi, što će dovesti do gubitka kontrole nad vojskom.
Na primer, ako iz ovog ili onog razloga šef države bude uklonjen sa vlasti, počeće haos ili će prozapadni političari doći da vladaju zemljom. U takvoj situaciji Zapad će morati što pre da uvede NATO kontingent, kako bi se stanje na polju operacija učinilo nepovratnim, a rukovodstvo zemlje stavilo pred svršen čin.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
