Rusiji nije ostavljen izbor. Posle terorističkog napada na Krimski most i sabotaže Severnog toka 1 i Severnog toka 2, Rusija je priterana uza zid — ili će prihvatiti bačenu rukavicu ili pristati na plan Vašingtona — rasparčavanje svoje zemlje.
Ukrajinci u velikim gradovima tek sada će razumeti da rat još nije bio počeo.
Ovako eksplozije koje su odjeknule ne samo u Kijevu već širom Ukrajine, dva dana nakon terorističkog napada na Krimski most, komentariše politikolog Aleksandar Pavić.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Rusi nisu ratovali kao Amerikanci, nisu gađali infrastrukturu, nisu gađali civilne objekte, a kao odgovor dobili su niz terorističkih akcija, napada i pokušaja kompromitacije u organizaciji ukrajinske službe. Jutrošnje granatiranje Kijeva udar je na centar odlučivanja. Mislim da je nastupio trenutak kada će rusko rukovodstvo tretirati sve strukture u Ukrajini kao terorističke“.
Rusija je sve probala
Granatiranje Kijeva i drugih delova Ukrajine ulazak je u novu fazu rata, o čemu, kaže Pavić, rečito govori imenovanja jednog komandanta koji će rukovoditi Specijalnom operacijom, a čiji potpis na novu poziciju se još uvek suši na papiru.
„Rusi su sve probali. Postoje dokazi da je Rusija bila spremna na mirovni sporazum sa Ukrajinom još početkom aprila a sa idejom da se utvrdi linija razdvajanja kakva je bila na početku vojne operacije, da Krim ostane u Rusiji, a da se Ukrajina odrekne NATO aspiracija i bude neutralna. Ovakva mogućnost bila je sprečena dolaskom Borisa Džonsona u Kijev koji je u svoje, i ime vašingtonske duboke države bukvalno rasturio ovakve planove. Tada je postalo jasno da sklapanje mira nije solucija ni Kijeva ni Zapada“.
Počinje pravi rat
O tome, kaže Pavić, svedoče i izjave Kijeva, Vašingtona, Brisela i Londona, više puta ponovljene tokom prethodnih meseci, o ruskom porazu kao jedinoj opciji.
„Rusi nisu imali sa kime da pregovaraju niti je iko bio zainteresovan za pregovore. Naprotiv, došlo je do eskalacije sukoba, ofanzive ukrajinske vojske i terorističkog napada na Krimski most. Bez partnera za postizanje mira, Rusija je primorana da pokrene pravi rat od koga se suzdržavala svih ovih osam meseci“.
Zelenski nema veto na odluke SAD
O tome, da li je Ukrajina provocirajući Rusiju, bila spremna da se suoči sa posledicama, Pavić kaže da se ona malo ili nimalo pita, te da ovde nije reč o volji Zelenskog već o planovima duboke angloameričke države.
„Zelenski nema pravo veta na odluke Vašingtona. Kolika je cena uništenje Kijeva, Zapad ne zanima. Oni su spremni da žrtvuju celu Ukrajinu i onih 20-tak miliona Ukrajinaca koliko ih je ostalo, zarad pokoravanja Rusije“.
Najbolja proksi vojska Zapada
U prilog tome govori, podseća Pavić, i nedavna izjava penzionisanog generala Džeka Kina da je svega 66 milijardi dolara nijedan američki vojnik ne mora da ratuje protiv Rusa, već to rade Ukrajinci.
„Ukrajina je najbolja proksi posrednička armija koju je Zapad ikada imao. Oni su je naoružavali poslednjih osam godina sa ciljem nanošenja ozbiljnih šamara Rusiji. Istovremeno, pokušavali su da Rusiju putem sankcija bace na kolena, da je destabilizuju blickrigom na Donbas, da uruše reputacija Putina u samoj zemlji“, kaže Pavić, podsećajući da je Bajden još u prvim danima rata pretio da će pretvoriti rublju u ruševine.
Iza svega nazire se samo jedan cilj Zapada, zaključuje naš sagovornik — pokušaj promene režima u Moskvi, a zatim u Pekingu kako bi se eliminisala dva jedina svetska centra koji mogu da se suprotstave jednopolarnom svetu.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Nataša Jovanović (sputnik)
