Ekspert iz Moskve, Nikolaj Sorokin, direktor Instituta za proučavanje nacionalnih kriza, izneo je svoje mišljenje o budućim koracima specijalne vojne operacije i uslovima za mirovne pregovore.
Prema njegovim rečima, ciljevi Rusije idu dalje od prethodno deklarisanih oblasti i uključuju oslobađanje Nikolajevske i Odeske oblasti.
Sorokin veruje da će razgovori o miru započeti tek kada se postigne potpuna kontrola nad strateškim gradovima kao što su Harkov, Nikolajev i Odesa.
Sorokin je u programu televizije „Dan TV” naglasio da predsednik Vladimir Putin neće odstupiti od svojih zahteva, koji uključuju proširenje teritorijalne kontrole i zaštitu ruskog stanovništva na jugoistoku Ukrajine.
On smatra da, pored četiri oblasti koje su već deo ruskih planova, strateška važnost gradova kao što su Harkov, Nikolajev i Odesa nalaže dodatne vojne akcije, čime bi Rusija obezbedila ključne teritorijalne dobitke za trajno rešavanje sukoba.
Strateška važnost ovih gradova i oblasti nije samo geopolitička, već i ekonomska i vojna. Harkov, kao drugi najveći grad u Ukrajini, predstavlja industrijski i vojno-tehnički centar.
Nikolajev ima važnu luku i industrijske kapacitete koji bi dodatno ojačali pozicije Rusije na Crnom moru. S druge strane, Odesa ima ključan značaj zbog svoje izlazne luke, preko koje se odvija većina ukrajinskog izvoza, te bi njeno stavljanje pod kontrolu Rusije imalo direktan ekonomski uticaj na Ukrajinu i njene međunarodne saveznike.
Pored teritorijalnih ciljeva, Sorokin je istakao da Rusija insistira na „potpunoj demilitarizaciji i denacifikaciji Ukrajine”. Demilitarizacija bi značila uklanjanje svih potencijalnih pretnji po ruske interese, dok bi denacifikacija uključivala raspuštanje svih nacionalističkih i ekstremističkih formacija.
On predlaže da se ovaj proces realizuje ne samo kroz zabranu aktivnosti ovih grupa, već i kroz kontrolu nad njihovim bivšim pripadnicima kako bi se sprečila mogućnost ponovne mobilizacije ili organizovanja otpora.
Ovo insistiranje na bezbednosnim merama proističe iz ruskih strateških ciljeva da obezbede dugoročnu stabilnost u regionu i zaštitu stanovništva koje podržava Rusiju.
Po Sorokinu, kontrola nad ovim oblastima ne bi samo omogućila bezbednije granice Rusije, već bi i neutralisala pretnje po lokalno stanovništvo koje je u prethodnom periodu trpelo posledice konflikta.
Konačno, Sorokin se osvrnuo na pitanje mirovnih pregovora, izražavajući skepticizam prema konceptu „zamrznutog konflikta” koji bi mogao proizaći iz sporazuma poput „Minsk-3”.
Prema njegovim rečima, Rusija nije zainteresovana za privremeni mir ili prekid sukoba koji bi omogućio Ukrajini da se kasnije ponovo naoruža i organizuje.
On je jasno rekao da Rusija teži trajnom rešenju koje bi priznalo nove teritorijalne promene, odnosno da Zapad i Ukrajina prihvate nove ruske granice.
Sorokin smatra da bi istinski mir podrazumevao međunarodno priznanje novih ruskih teritorija i prestanak svake vrste pretnje iz Ukrajine.
Sa strane Zapada, postoje inicijative da se postigne stabilizacija regiona, ali su one često utemeljene na pretpostavci povratka Ukrajine u ranije granice, što Rusija smatra neprihvatljivim.
Sorokin je naglasio da, za razliku od predloženih sporazuma, Rusija teži „autentičnom, opštepriznatom miru” koji bi obuhvatio i prihvatanje ruskih teritorijalnih dobitaka.
U ovakvom scenariju, sve teritorijalne promene koje su do sada postignute bile bi priznate i od strane Zapada, čime bi se postigla politička i vojna stabilnost u regionu.
Ovaj stav predstavlja dugoročni cilj ruske politike prema Ukrajini i pokazuje da Rusija ne planira kompromis koji bi omogućio Ukrajini da povrati kontrolu nad izgubljenim oblastima.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
