Sukob Rusije i Zapada oko pomorske trgovine ulazi u novu fazu, posle zaplene i presretanja brodova povezanih sa ruskim izvozom nafte.
Moskva otvoreno najavljuje odgovor po istom principu: ako evropske države budu zaustavljale i oduzimale ruske ili sa Rusijom povezane brodove, Rusija će pregledati, zadržavati i pleniti plovila zapadnih država tamo gde za to ima vojnu i geografsku prednost.
Time se sukob oko takozvane ruske „flote u senci“ potencijalno pretvara u obostrani pritisak na trgovačko brodarstvo.
Suština ruskog odgovora je u tome što Moskva tvrdi da i zapadne države koriste složene vlasničke strukture, upravljanje preko kompanija i zastave trećih zemalja.
Posebno se izdvaja Velika Britanija: pod britanskom zastavom plovi svega 0,4 odsto svetske trgovačke flote, dok britanske kompanije poseduju, upravljaju ili operišu sa 1.781 brodom, odnosno sa približno četiri odsto svetske tonaže. Rusija zato najavljuje da neće posmatrati samo zastavu na krmi, već vlasništvo, upravljanje, osiguranje i krajnjeg korisnika broda.
U toj strategiji posebno mesto dobija Pacifik, gde Moskva ima povoljniji vojni položaj nego u Lamanšu, Baltiku i Sredozemlju. U ruskom fokusu već je identifikovano 379 brodova pod zastavama država koje smatra neprijateljskim, dok se u širu računicu uvodi i ubrzano jačanje mornarice Severne Koreje.
Pjongjang je pokazao spremnost za vojnu saradnju sa Moskvom, mada njegove mogućnosti na otvorenom okeanu ostaju ograničene.
Komandant Pacifičke flote Viktor Liina izvestio je o sprovedenoj „detaljnoj analizi“ pomorskog saobraćaja u Azijsko-pacifičkom regionu. Od 24. aprila do 6. avgusta kroz isključivu ekonomsku zonu duž Južnih Kurila prošao je 1.001 brod, od kojih je 379 plovilo pod zastavama država koje Rusija smatra neprijateljskim.
Među njima je posebno izdvojeno 26 britanskih i devet francuskih brodova. Liina je rekao da zapadne države koriste i zastave trećih zemalja, ali da ruska vojska zna „čiji su to brodovi“. Takav pristup podrazumeva praćenje ne samo formalne registracije plovila već i vlasničkih struktura, kompanija koje njima upravljaju, osiguranja i krajnjih korisnika.
Ruski predsednik Vladimir Putin prethodno je jasno poručio da će Moskva odgovoriti istom merom ukoliko evropske države budu zaplenjivale ruska trgovačka plovila.
Takve poteze zapadnih država opisao je kao kršenje međunarodnog pomorskog prava, pirateriju i pljačku, uz upozorenje da ruski odgovor ne mora da usledi na mestu na kojem je ruski brod zaustavljen.
To otvara mogućnost horizontalnog premeštanja pomorske konfrontacije. Dok evropske države imaju geografsku i infrastrukturnu prednost u Lamanšu, Baltiku i Sredozemlju, Rusija može da traži slabe tačke zapadne pomorske trgovine u područjima bližim sopstvenim bazama, uključujući Južne Kurile i druge delove Pacifika.
Liina je poručio da je Pacifička flota spremna da deluje u skladu sa svojim zadacima. Vojni ekspert i kapetan prve klase u rezervi Vasilij Dandikin ocenio je da Rusija za to raspolaže dovoljnim snagama i sredstvima, navodeći da Pacifička flota poslednjih godina dobija nove ratne brodove.
Gradnja se odvija u području Komsomolska na Amuru i u Sankt Peterburgu, a Pacifička flota bi tokom narednih godina trebalo da dobije dve fregate prvog ranga koje se grade u Sankt Peterburgu – „Admiral flote Sovjetskog Saveza Isakov“ i „Admiral Ameljko“. Dandikin navodi da će predstavljati značajno pojačanje, uz 32 krstareće rakete na brodu.
Pacifičkoj floti predata je i čitava formacija neatomskih podmornica. Na Kamčatki se istovremeno nalaze savremene nuklearne podmornice, uključujući raketne i višenamenske jedinice, čime Rusija raspolaže različitim vrstama pomorskih snaga u regionu.
Paralelno sa ruskim jačanjem na Pacifiku, pojavljuje se još jedan faktor – mornarica Severne Koreje. Dok su zapadne države usredsređene na brodove povezane sa ruskom trgovinom u evropskim vodama, Pjongjang pokušava da svoje pomorske snage transformiše iz pretežno obalske flote u mornaricu sposobnu za složenije i udaljenije operacije.
Severna Koreja je u junu 2026. uvela u upotrebu razarač „Čve Hjon“ deplasmana 5.000 tona, najveći ratni brod u istoriji zemlje, opremljen krstarećim i balističkim raketama.
Kim Džong Un postavio je zadatak ubrzavanja razvoja flote sposobne za nošenje nuklearnog oružja, dok planovi za narednih pet godina predviđaju izgradnju do dva površinska ratna broda godišnje, uključujući krstaricu deplasmana 10.000 tona.
Pojava naprednijih pomorskih tehnologija u Severnoj Koreji izazvala je tvrdnje dela zapadnih stručnjaka da Pjongjang dobija rusku tehnološku pomoć.
Među mogućim oblastima saradnje pominju se podmorničke tehnologije, uključujući sisteme za smanjenje buke, protivvazdušna odbrana i elektronsko ratovanje. Na severnokorejskom razaraču primećena je i instalacija koja izgledom podseća na ruski sistem „Pancir-M“.
Severnokorejska mornarica donedavno je bila prvenstveno prilagođena delovanju u priobalnom području, ali ubrzana brodogradnja menja njen sastav. Vojni analitičar Sergej Prostakov ocenjuje da nema sumnje u spremnost Pjongjanga da pomogne Moskvi i da je Severna Koreja svojim postupcima pokazala da predstavlja pouzdanog vojnog saveznika Rusije.
Prema njegovoj proceni, severnokorejska strana bi, ukoliko se za tim pojavi potreba, preduzela moguće korake u korist Rusije.
Međutim, postoje ozbiljna geografska i vojna ograničenja. Izlazak severnokorejske flote na otvoreni okean otežavaju položaj Južne Koreje i lanac ostrva koji pripada Japanu. Pored toga, Južna Koreja i Japan raspolažu snažnim mornaricama, dok su u regionu prisutne i američke pomorske snage.
Sjedinjene Američke Države nastoje da zadrže vojnu kontrolu nad važnim delovima Azijsko-pacifičkog regiona, a Zapad i njegovi azijski saveznici imaju ozbiljnu prednost na moru, dodatno pojačanu kontrolom gotovo svih ključnih tačaka pomorskih komunikacija.
Zbog toga spremnost Severne Koreje da pomogne Rusiji ne znači da Pjongjang može da ukloni postojeću neravnotežu snaga.
Promena se, međutim, ogleda u tome što pritisak na rusku pomorsku trgovinu više nije ograničen samo na evropske vode. Moskva sada otvoreno govori o recipročnom odgovoru, Pacifička flota evidentira trgovačka plovila neprijateljskih država, a ruska strana najavljuje da će prilikom utvrđivanja pripadnosti brodova gledati dalje od zastave pod kojom formalno plove.
