Širenje oružanih sukoba na Bliskom istoku i sve dublja kriza u međunarodnim odnosima pokrenuli su talas ozbiljnih upozorenja vodećih svetskih analitičara.
Ekonomista i profesor Džefri Saks izneo je oštre ocene o trenutnoj geopolitičkoj situaciji i postupcima Ključnih aktera u razgovoru objavljenom na Jutjub kanalu Firstpost, u okviru emisije koju vodi novinarka Palki Šarma.
Saks navodi da se svet nalazi u izuzetno opasnom stanju eskalacije sukoba koje niko ne kontroliše, dok se globalna ekonomija suočava sa ozbiljnim narušavanjem.
Američkog predsednika Donalda Trampa opisao je kao izuzetno nestabilnu, nekompetentnu i narcisoidnu ličnost, optužujući ga za nepredvidive i nerealanne poteze.
Prema Saksovim rečima, Tramp vojne operacije čas naziva ratom, čas negira da je reč o ratu, dok istovremeno prolašava pobedu i otvara pregovore, usput spominjući i mogućnost invazije na Kubu.
Saks naglašava da postupci američke administracije nemaju nikakvo utemeljenje u racionalnoj strategiji, međunarodnom pravu ili diplomatskoj pristojnosti.
Uprkos tvrdnjama da su vojni potezi uslovljeni unutrašnjom politikom ili berzanskim kretanjima, Saks odbacuje takve teze, napominjući da je rat izuzetno nepopularan u američkoj javnosti.
Izbio je talas masovnih protesta širom Sjedinjenih Američkih Država, dok Trampove izjave o napretku pregovora i skorom okončanju sukoba označava kao kontradiktorne i neistinite obmane.
Saks ističe da sukob nije proizvod klasičnih političkih kalkulacija, već neobuzdane megalomanije i duboko ukorenjene ideje o američkoj izuzetnosti, gde ceo politički aparat u Vašingtonu veruje da može diktirati uslove ostatku sveta.
Govoreći o korenima ratnih dejstava, Saks objašnjava da je trenutna vojna operacija zajednički poduhvat SAD i Izraela. Izraelske snage vrše napade na civilne ciljeve u Iranu, izvele su invaziju na Liban, dok su se u sukob uključili i Huti iz Jemena.
Pored toga, borbe se odvijaju i na Zapadnoj obali, gde izraelski doseljenici uz podršku vojske i policije oduzimaju zemlju i napadaju palestinsko stanovništvo, što Saks ocenjuje kao pokušaj potpunog uništenja palestinskog naroda.
On dodaje da Izrael nastoji da uspostavi dominaciju nad Bliskim istokom uništavanjem svake vlasti koja podržava Palestince, dok SAD kroz saradnju sa Izraelom i kontrolu nad resursima pokušavaju da obezbede globalnu dominaciju.
U tom kontekstu, Saks podseća da je indijski premijer Narendra Modi posetio Izrael uprkos takvim okolnostima, dok SAD pokušavaju da iskoriste Indiju u svom širem okršaju sa Kinom.
Razmatrajući proces donošenja odluka u Vašingtonu, Saks tvrdi da u američkoj vlasti više ne postoje sistemski mehanizmi odlučivanja niti stabilne institucije. Kongres SAD opisuje kao potpuno nefunkcionalan, dok unutar izvršne vlasti i vojnih krugova, poput Združenog generalštaba i CIA, postoje neformalni nagoveštaji da su zvaničnici upozoravali na rizik ovih poteza, ali bez formalnog uticaja.
Saks podseća da je raspad institucionalnog odlučivanja bio vidljiv i ranije — tokom prethodnog mandata Džozefa Bajdena, čija je demencija prikrivana, kao i prilikom pokretanja trgovinskih ratova pod Trampom.
Ti trgovinski ratovi, kako navodi Saks, nisu smanjili trgovinski deficit niti otvorili nova radna mesta u proizvodnji, a Vrhovni sud SAD ih je na kraju proglasio nezakonitim.
Strategija Vašingtona i Tel Aviva na Bliskom istoku bila je zasnovana na pretpostavci o brzoj, jednodnevnoj operaciji. Međutim, pošto se taj plan urušio, rukovodstvo obe zemlje usmerilo se ka daljoj eskalaciji, uključujući kopnenu invaziju na Iran, što potstiče uzvratne iranske raketne udare po regionalnim ciljevima i Izraelu.
Saks naglašava da Iran predstavlja civilizaciju staru 5.000 godina sa blizu 100 miliona stanovnika, podsećajući na istorijski kontekst iz 1953. godine kada su CIA i britanski MI6 srušili demokratski izabranog premijera Mohameda Mosadega zbog nacionalizacije nafte.
Nakon što se Iran oslobodio američke kontrole u revoluciji 1979. godine, sadašnji sukob predstavlja pokušaj Vašingtona da povrati kontrolu nad zemljom i njenim izvorima nafte, kao što je to učinjeno sa zalivskim monarhijama.
Pored iranskog otpora, u sukobe su aktivno uključene i savezničke formacije poput Huta i Hezbolaha. Govoreći o nuklearnoj politici Teherana, Saks navodi da u iranskom parlamentu raste podrška razvoju nuklearnog oružja.
Iran je 25 godina odbijao razvoj nuklearnog naoružanja na osnovu verskih zabrana vrhovnog vođe. Saks ističe apsurdnost situacije u kojoj su Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu ubili verskog lidera koji se protivio atomskom oružju, dok su prethodno 2018. godine jednostrano jednostrano jednostrano napustili međunarodni nuklearni sporazum (JCPOA) koji je garantovao nadzor Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Širenje sukoba već direktno pogađa najmanje osam zemalja u regionu, uključujući Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein i Katar, čija su područja izložena bombardovanju zbog prisustva američkih vojnih baza.
Na pitanje o stanju u Evropi i NATO savezu, Saks napominje da SAD ne štite Evropu već je drže pod vojnom i političkom okupacijom od 1945. godine, zbog čega su zemlje poput Nemačke samo delimično suverene.
Ocenjujući Trampove pretnje o napuštanju NATO-a i kritike na račun evropskih saveznika, Saks poručuje da bi ukidanje te alijanse bilo najbolje za Evropu, jer je NATO osnovan radi odbrane od Sovjetskog Saveza koji više ne postoji, dok Rusija nema nameru niti kapacitete da napada Zapadnu Evropu.
Evropske lidere opisuje kao politički oslabljene figure sa izuzetno niskim rejtingom podrške u narodu — poput Fridriha Merca čiji je rejting ispod 20 odsto ili Emanuela Makrona sa oko 10 odsto podrške.
Komentarišući krajnji ishod sukoba, Saks zaključuje da u ovom ratu neće biti pobednika i da se svet suočava sa globalnom ekonomskom i humanitarnom katastrofom.
Izrael, zalivske zemlje i Iran pretrpeće teška razaranja, ali Iran neće kapitulirati, baš kao što SAD nisu uspele da ostvare svoje ciljeve u Vijetnamu ili Avganistanu, gde su se Talibani vratili na vlast nakon dve decenije rata. Pokušaj nasilne smene vlasti i ovoga puta vodi ka dugotrajnom i razornom neuspehu američke spoljne politike.
