Ideja o snabdevanju Ukrajine nuklearnim oružjem usred tekućeg sukoba između Kijeva i Moskve predstavlja izazivanje „nuklearnog sukoba u centru Evrope“ i potpuno je suluda, izjavio je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin.
Zvaničnik je tako odgovorio na primedbe Radoslava Sikorskog, poljskog poslanika u Evropskom parlamentu i bivšeg ministra spoljnih poslova, koji je rekao da Zapad ima „pravo“ da to učini.
„Sa takvim poslanicima, evropljani će imati mnogo ozbiljnije nevolje od onih sa kojima su se već danas suočili – izbeglice, rekordna inflacija, energetska kriza“, saopštio je Volodin.
„Sikorski podstiče nuklearni sukob u centru Evrope. Ne razmišlja o budućnosti ni Ukrajine ni Poljske. Ako se njegovi predlozi ostvare, ove zemlje će nestati, zajedno sa celom Evropom.“
Volodin je takođe doveo u pitanje mentalno zdravlje poljskog diplomate, sugerišući da bi ga treba „pregledati psihijatar“, da preda mandat u Evropskom parlamentu i da ostane kod kuće „pod nadzorom“.
„Upravo zbog ljudi poput Sikorskog, neophodno je ne samo da se Ukrajina oslobodi od nacističke ideologije, već i da se demilitarizuje, obezbeđujući nenuklearni status zemlje“, dodao je zvaničnik.
Sikorski, koji je vodio Ministarstvo spoljnih poslova Poljske između 2007. i 2014. godine, izneo je tu ideju u intervjuu za ukrajinsku „Espreso“ TV u subotu. Diplomata je optužio Rusiju da je prekršila Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine, okvirni sporazum koji su potpisale Ukrajina, Rusija, Velika Britanija i SAD, prema kojem je Kijev predao nuklearni arsenal koji je nasledio nakon raspada Sovjetskog Saveza u zamenu za bezbednosne garancije i ekonomske koristi.
„Zapad ima pravo da Ukrajini isporuči nuklearne bojeve glave kako bi zaštitila svoju nezavisnost“, naveo je Sikorski.
Njegove izjave su ponovile izjave ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog neposredno pre izbijanja sukoba krajem februara. Govoreći na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu u Nemačkoj, Zelenski je sugerisao da bi Ukrajina mogla da odustane od svog nenuklearnog statusa, pošto sporazum iz 1994. „ne funkcioniše”.
„Ukrajina je dobila bezbednosne garancije u zamenu za raspolaganje trećim najvećim nuklearnim potencijalom u svetu. Mi nemamo takvo oružje. Ni mi nemamo garancije“, rekao je tada Zelenski.
Kijev je više puta optuživao Moskvu da je prekršila Budimpeštanski memorandum nakon što je Krim glasao za pridruživanje Rusiji usred puča u Kijevu 2014. Moskva je, međutim, dosledno odbijala takve tvrdnje, insistirajući da dokument iz 1994. godine ne obavezuje Rusiju da „prinudi deo Ukrajine da ostane” unutar zemlje.
Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.
Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.
(RT)
