Sudski postupak protiv bivšeg predsednika Venecuele ulazi u novu fazu, dok američko tužilaštvo proširuje slučaj koji je već izazvao ozbiljne političke i diplomatske posledice.
Bivši predsednik Venecuele Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores izjasnili su se 15. oktobra pred saveznim sudom u Njujorku da nisu krivi po novim optužbama za zaveru radi mučenja političkih protivnika. Optužbe su pridodate ranijem postupku u kojem ih američke vlasti terete za povezanost sa trgovinom drogom, narkoterorizmom i krivičnim delima u vezi sa oružjem.
Maduro (63) i Flores (70) pojavili su se pred američkim saveznim sudijom Alvinom Helerštajnom u sudnici na Menhetnu. Oboje su nosili zatvorsku odeću svetlosmeđe boje, a tokom ročišta imali su okove oko članaka.
Bivši venecuelanski predsednik odbacio je sve nove optužbe, tvrdeći da su ranije iznete protiv njega i da nisu istinite. Obraćajući se sudiji, rekao je da je pročitao kompletnu optužnicu i da je u celosti odbacuje. Helerštajn ga je prekinuo i saopštio da će u zapisnik biti uneto njegovo izjašnjenje da nije kriv.
Silija Flores takođe je odbacila optužbe, izjavivši da je potpuno nevina. Njihovi advokati i ranije su tvrdili da američko tužilaštvo nema osnov za krivični postupak protiv nekadašnjeg predsedničkog para.
Nove optužbe, predstavljene 8. oktobra, značajno su proširile predmet koji američko pravosuđe vodi protiv Madura i njegove supruge. Tužilaštvo tvrdi da su učestvovali u stvaranju i održavanju sistema represije u Venecueli, u okviru kojeg su politički protivnici, pripadnici oružanih snaga i drugi pritvorenici bili izloženi mučenju.
U dopunjenoj optužnici opisani su slučajevi devet osoba, među kojima su tri američka državljanina. Tužioci navode da su pojedini pritvorenici bili izloženi elektrošokovima, gušenju, seksualnom nasilju, prebijanju, dugotrajnoj izolaciji, izgladnjivanju i psihološkim pritiscima, uključujući pretnje njihovim porodicama.
Američko Ministarstvo pravde tvrdi da su Maduro, Flores i drugi visoki venecuelanski zvaničnici koristili državne institucije kako bi zadržali političku kontrolu i uklonili protivnike vlasti. U optužnici se navodi da je taj sistem obuhvatao vojsku, policiju, pravosuđe i obaveštajne strukture, kao i saradnju sa organizovanim kriminalnim grupama i provladinim naoružanim kolektivima.
Posebno mesto u optužnici zauzimaju događaji iz 2014. godine. Prema tvrdnjama tužilaštva, Maduro je naredio zvaničnicima da otmu pripadnike vojske kako bi od njih dobili informacije o mogućim disidentima i osobama koje su pripremale akcije protiv njegove vlasti.
Kada su pojedini pritvorenici odbili saradnju, Maduro je, prema optužnici, naredio da ih „jače pritisnu“. Tužilaštvo smatra da je time odobrio primenu strožih metoda prisile radi pribavljanja informacija.
Silija Flores je, kako tvrde američki tužioci, prisustvovala sastanku na kojem se razgovaralo o tom planu i podržala njegovu primenu. Istovremeno je odbacila alternativni predlog da se podaci o mogućim protivnicima vlasti prikupljaju infiltracijom u vojne strukture.
U drugom slučaju, iz 2013. godine, Maduro je, prema navodima tužilaštva, naredio hapšenje jednog venecuelanskog oficira za kojeg je sumnjao da priprema državni udar. Pripadnici vojne kontraobaveštajne službe potom su ga ispitivali koristeći električnu žicu pod naponom, kojom su ga, prema optužnici, izložili elektrošokovima približno 20 puta.
Oficir je, kako tvrde tužioci, tokom ispitivanja bio vešan za ruke i noge, u pojedinim slučajevima po nekoliko minuta.
Optužnica obuhvata i slučaj američkog državljanina koji je 2022. godine pritvoren prilikom ulaska u Venecuelu. On je bio optužen za učešće u zaveri za ubistvo Madura, a pripadnici vojne kontraobaveštajne službe potom su ga, prema tvrdnjama američkih istražitelja, tukli i izlagali elektrošokovima po rukama, nogama i genitalijama.
Tužilaštvo dodatno tvrdi da je Maduro lično preporučivao pojedine metode mučenja, dobijao izveštaje o postupanju prema konkretnim pritvorenicima i u jednom slučaju pretio ubistvom deteta zatvorenika kako bi izvršio psihološki pritisak.
Flores, koja je ranije obavljala dužnosti državnog tužioca Venecuele i predsednice Nacionalne skupštine, tereti se da je učestvovala u uspostavljanju represivnog sistema i izdavala naređenja u vezi sa postupanjem prema pojedinim pritvorenicima.
Ipak, Maduro i Flores nisu optuženi da su sopstvenim rukama izvršavali mučenje. Američko tužilaštvo njihovu odgovornost zasniva na tvrdnjama o planiranju, naređivanju i omogućavanju takvih postupaka, kao i učešću u zaveri. Sve ove tvrdnje tek treba da budu dokazane tokom sudskog postupka.
U optužnici se tvrdi da su hiljade Venecuelanaca između 1999. i 2025. godine bile izložene pretnjama, hapšenjima, mučenju ili ubistvima povezanim sa delovanjem državnih struktura. Taj vremenski period obuhvata i vladavinu nekadašnjeg predsednika Uga Čaveza, tokom koje su Maduro i Flores obavljali visoke državne funkcije.
Maduro je na čelo Venecuele došao 2013. godine, posle smrti Čaveza, koji je preminuo od raka. Tokom narednih 13 godina njegovo upravljanje zemljom bilo je obeleženo dubokim političkim sukobima, ekonomskim teškoćama i dugotrajnim pogoršanjem odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Vašington je tokom tog perioda uvodio sankcije visokim venecuelanskim zvaničnicima i ključnim državnim kompanijama, pozivajući se na optužbe za kršenje ljudskih prava, korupciju i izborne nepravilnosti.
Maduro je zauzvrat optuživao američke vlasti da nastoje da ga uklone sa položaja kako bi stekle veću kontrolu nad prirodnim bogatstvima Venecuele, posebno njenim velikim naftnim rezervama.
Američki zvaničnici i organizacije za zaštitu ljudskih prava godinama su optuživali venecuelanske državne strukture za zlostavljanje pritvorenika. Međutim, tek dopunjenom optužnicom od 8. oktobra Maduro se prvi put neposredno suočio sa američkim krivičnim optužbama koje se odnose na mučenje.
Protiv bivšeg predsednika Venecuele već godinama se vodi i istraga Međunarodnog krivičnog suda zbog sumnji na zločine protiv čovečnosti povezane sa represijom nad političkim protivnicima. Maduro je dosledno odbacivao tvrdnje o svojoj odgovornosti.
Njegov američki advokat Beri Polak izjavio je nakon podizanja novih optužbi da Maduro negira navode tužilaštva i očekuje priliku da svoju odbranu iznese pred sudom.
Advokati Silije Flores, Mark Doneli i Andres Sančez, takođe su osporili optužnicu. Oni su izrazili nezadovoljstvo zbog činjenice da su tužioci obelodanili nove optužbe neposredno pred ranije zakazano ročište, iako je velika porota dokument prethodno usvojila na sednici zatvorenoj za javnost.
Odbrana je istovremeno pokrenula pitanje pravnog imuniteta, tvrdeći da postupak treba obustaviti jer su optuženi obavljali funkcije predsednika i prve dame strane države.
Pravni položaj Madura i njegove supruge dodatno komplikuje način na koji su dovedeni pred američko pravosuđe. Američka vojska je 3. januara 2026. godine, tokom operacije koju je naredio predsednik SAD Donald Tramp, zarobila Madura i Flores u njihovom domu u Karakasu.
Oboje su potom prebačeni u Njujork, gde su im istog dana predstavljene optužbe povezane sa trgovinom narkoticima. Od tada se nalaze u pritvoru Metropolitan detencionog centra u Bruklinu.
Početkom januara već su se izjasnili da nisu krivi po ranijim tačkama optužnice, prema kojima su zloupotrebili državnu vlast kako bi pomogli kriminalnim organizacijama u dopremanju kokaina u Sjedinjene Države.
Dopunjena optužnica sada sadrži pet tačaka, uključujući narkoterorizam, zaveru radi mučenja, zaveru za uvoz kokaina u SAD i krivična dela u vezi sa mitraljezima i drugim razornim oružjem.
Za zaveru povezanu sa narkoterorizmom predviđena je obavezna minimalna kazna od 20 godina zatvora, dok za zaveru radi uvoza kokaina minimalna kazna iznosi 10 godina. Krivično delo koje se odnosi na korišćenje i posedovanje određenog oružja u vezi sa tim zaverama nosi dodatnu obaveznu minimalnu kaznu od 30 godina.
Nova optužba za zaveru radi mučenja nosi maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora. Ukoliko budu proglašeni krivim po svim tačkama, Maduro i Flores suočavaju se sa obaveznom minimalnom kaznom od ukupno 50 godina zatvora za svakog, dok bi konačnu kaznu odredio sudija.
Na ročištu 15. oktobra Helerštajn je odlučio da početak suđenja pomeri za dve nedelje. Umesto ranije utvrđenog 1. juna 2027. godine, postupak pred sudom trebalo bi da počne 14. juna 2027, kako bi se uzelo u obzir proširenje optužnice.
Prethodno je sudija 8. oktobra odbio zahtev odbrane Silije Flores da bude puštena iz pritvora zbog zdravstvenih razloga. Njeni advokati tvrdili su da joj je potrebna medicinska intervencija na srcu i da bi oporavak trebalo da provede u pogodnijim uslovima.
Odbrana je predložila da Flores bude smeštena u privatnu rezidenciju na području Njujorka, uz neprekidno obezbeđenje, tvrdeći da ne predstavlja opasnost za javnost.
Američko tužilaštvo usprotivilo se tom zahtevu, navodeći da Flores u pritvorskoj ustanovi dobija odgovarajuću zdravstvenu zaštitu. Tužioci su upozorili i na visok rizik od bekstva, kao i mogućnost uticaja na svedoke ukoliko bi bila puštena na slobodu.
Helerštajn je zaključio da dokazi koji su do tada predstavljeni protiv Flores deluju snažno i ocenio da njeno zdravstveno stanje, na osnovu onoga što je mogao da uoči tokom ročišta, ne opravdava puštanje iz pritvora.
Tokom tog ročišta Flores je koristila slušalice za simultani prevod sa engleskog na španski jezik. Njen advokat Doneli podsetio je sud da je prilikom prvog pojavljivanja pred sudom, 5. januara, još imala zavoje zbog povreda zadobijenih tokom američke vojne operacije.
Hapšenje Madura izazvalo je radikalnu promenu političkih odnosa u Venecueli. Njegova nekadašnja potpredsednica Delsi Rodrigez preuzela je vođenje države i tokom narednih meseci intenzivirala saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Promene su obuhvatile i ekonomske odnose. Američke vlasti su 14. oktobra ukinule sankcije Horheu Rodrigezu, predsedniku venecuelanske Nacionalne skupštine i bratu Delsi Rodrigez, koji učestvuje u političkim pregovorima između vlasti i opozicije.
Ti razgovori usmereni su na promene političkog sistema i pripremu budućih izbora, uključujući reforme najviših pravosudnih i izbornih institucija. Delsi Rodrigez je obećala održavanje izbora, ali njihov datum još nije određen.
Venecuelanske vlasti istovremeno su pokrenule zakonske promene čiji je cilj privlačenje stranog kapitala u naftni, rudarski i energetski sektor. Vašington i Karakas postigli su i sporazume koji američkoj strani omogućavaju pristup naftnim poljima u Venecueli.
Tramp predstavlja zarobljavanje Madura i ponovno uspostavljanje saradnje sa Venecuelom kao jedan od važnih spoljnopolitičkih uspeha svoje administracije. Ovaj slučaj dobija dodatnu političku težinu uoči američkih kongresnih izbora zakazanih za 3. novembar 2026. godine, na kojima Republikanska stranka nastoji da zadrži kontrolu nad Kongresom.
Za Madura i Flores predstojeći sudski postupak predstavlja istovremeno suočavanje sa optužbama za narkoterorizam, trgovinu drogom, nezakonito korišćenje oružja i organizovanje mučenja. Za američko pravosuđe predmet predstavlja neuobičajen slučaj krivičnog gonjenja nekadašnjeg stranog šefa države zbog navodnih zloupotreba počinjenih tokom njegove vladavine.
