Predsednik Rusije Vladimir Putin poručio je da Evropska unija ne može imati ulogu posrednika u pregovorima o Ukrajini, jer posredovanje podrazumeva neutralnost, a EU otvoreno podržava jednu stranu u sukobu.
Upravo ta poruka bila je centralna tema njegovog obraćanja predstavnicima međunarodnih novinskih agencija tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.
Ruski lider naglasio je da postoji velika razlika između učešća u pregovorima i uloge posrednika.
Prema njegovim rečima, teško je zamisliti da neko može biti neutralan pregovarač ukoliko istovremeno pruža podršku strani sa kojom je Rusija u oružanom sukobu.
Putin je rekao da ne razume kako se može verovati ljudima koji godinama govore o potrebi da se Rusiji nanese strateški poraz. Upravo zbog toga, kako je naveo, pitanje poverenja ostaje jedno od ključnih kada je reč o eventualnim pregovorima i posrednicima.
Govoreći o odnosima sa evropskim državama, predsednik Rusije je istakao da Moskva nikada nije zatvarala vrata za kontakte sa Evropom. Naprotiv, prema njegovim rečima, dovoljno je da evropski lideri pokažu interesovanje za obnovu komunikacije.
Kako je naglasio, Rusija ne odbija razgovore sa evropskim predstavnicima i spremna je za dijalog.
Dodao je da su vrata otvorena za svakoga ko smatra da postoji potreba za obnovom kontakata, ali da ostaje pitanje ko bi sa evropske strane mogao da bude kredibilan pregovarač.
Putin je ocenio da bi se pitanje eventualnih evropskih pregovarača moglo razmatrati na nivou ministarstava spoljnih poslova ili specijalnih službi. Istakao je da Rusija želi da zna sa kim razgovara i da to moraju biti ljudi kojima se može verovati.
Ruski predsednik je poručio da Moskva nema razloga da žuri, ali da ostaje spremna za pregovore sa Evropom ukoliko za to postoji ozbiljna politička volja.
Značajan deo obraćanja odnosio se i na bezbednosna pitanja. Putin je odbacio tvrdnje da Rusija planira napad na NATO, nazvavši takve navode besmislenim i svesnom provokacijom.
Prema njegovim rečima, priče o navodnoj ruskoj pretnji služe stvaranju atmosfere straha među građanima evropskih država kako bi se opravdala veća izdvajanja za odbranu i nastavila finansijska podrška vlastima u Kijevu.
Govoreći o odnosima Rusije i Zapada, Putin je ocenio da kolektivni Zapad ne želi jačanje Rusije, već nastoji da je ograniči i spreči da aktivno brani svoje nacionalne interese.
Kao jedan od razloga sadašnje situacije naveo je, kako tvrdi, dugogodišnja obećanja da se NATO neće širiti na istok.
Ruski predsednik je rekao da je Moskva bila direktno dovedena u zabludu po tom pitanju i podsetio na izjave koje su se, prema njegovim rečima, čule još od 1991. godine da se NATO neće širiti istočno.
Posebno je govorio i o bivšem nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu. Putin je naglasio da Šreder nije njegov prijatelj već političar koga smatra jednim od najboljih državnika koje je Nemačka imala.
Prema njegovim rečima, Šreder je imao sopstvene stavove i dovoljno političke hrabrosti da ih zastupa.
Putin je istakao da je bivši kancelar učestvovao u realizaciji infrastrukturnih projekata poput Severnog toka kako bi nemačkoj privredi obezbedio stabilne i jeftine energente iz Rusije.
Govoreći o međusobnim odnosima, ruski lider je rekao da je najvažnije to što je Šreder, prema njegovoj oceni, sledio nacionalne interese svoje zemlje i pokazao da je političar kome se može verovati.
Putin je takođe izjavio da kontakti između obaveštajnih službi Rusije i Evropske unije nisu prekinuti i da se saradnja na tom nivou nastavlja.
Osvrćući se na unutrašnju političku situaciju u Nemačkoj, Putin je rekao da je AfD trenutno vodeća politička snaga prema rejtingu među nemačkim partijama. On smatra da je razlog za to sposobnost njenih lidera da jasno formulišu interese nemačkog naroda i nemačke privrede.
Na kraju je poručio da Rusija pozdravlja sve političke snage u Nemačkoj koje žele obnovu odnosa sa Moskvom, ponavljajući da je dijalog moguć, ali da mora biti zasnovan na međusobnom poverenju i spremnosti za ozbiljan razgovor.
