Ukrajina ponovo pokušava da učvrsti dugoročnu podršku zapadnih država u trenutku kada se sve više raspravlja o mogućim uslovima prekida vatre i bezbednosnim garancijama koje bi usledile posle njega.
U toj raspravi ponovo se pojavio i bivši britanski premijer Boris Džonson, sa zahtevima koji obuhvataju protivvazdušnu odbranu, finansiranje, obaveštajnu podršku i buduće prisustvo zapadnih vojnika.
Džonson je 11. septembra posetio Lavov, gde je učestvovao na 33. Međunarodnom forumu knjiga, a zatim otputovao u Kijev. Tamo je održao niz sastanaka i govorio o potrebama Ukrajine, posebno naglašavajući jačanje njene protivvazdušne odbrane.
Tokom posete osvrnuo se i na budućnost odnosa Velike Britanije i EU. Odbacio je mogućnost povratka svoje zemlje u Uniju i poručio da ga ništa ne može ubediti da je Bregzit bio loša ideja, jer država u globalnoj ekonomiji mora da kontroliše sopstvene propise, granice, pravni sistem i valutu.
Istovremeno je podržao težnje Kijeva ka članstvu u EU. Bivši britanski premijer Boris Džonson smatra da London može svojim partnerima u Uniji da savetuje da razmotre prijem Ukrajine, ali NATO vidi kao znatno važnije dugoročno pitanje za njenu bezbednost.
Njegov predlog za završetak sadašnje faze sukoba zasniva se na pritisku Zapada na Rusiju radi njegovog zamrzavanja, posle čega bi usledilo ubrzano vojno jačanje Ukrajine. Po njegovoj zamisli, prekid vatre ne bi značio kraj zapadnog vojnog angažovanja, već početak nove faze.
„Čim se uspostavi prekid vatre, moramo poslati koaliciju voljnih i stvoriti čelični jež“, rekao je, objašnjavajući da bi cilj bio da ukrajinska vojska postane najjača u Evropi i dobije sve što zapadne zemlje mogu da joj obezbede.
Plan uključuje i raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajini. Njihovo prisustvo trebalo bi, po toj zamisli, da predstavlja garanciju da Rusija više neće pokrenuti novi napad.
Dodatni element je veliko povećanje isporuka naoružanja. Džonson traži da evropske države iskoriste sadašnju političku situaciju i Ukrajini obezbede rakete-presretače i sisteme tipa Patriot, koji bi trebalo da ojačaju sposobnost odbrane od brzih dronova i drugih vazdušnih pretnji.
Za finansiranje tih potreba predlaže korišćenje zamrznute ruske imovine. Govorio je o približno 300 milijardi koje se nalaze na računima u belgijskoj banci i kritikovao činjenicu da taj novac nije predat Ukrajini, navodeći da se kao jedna od prepreka pominju pravne posledice takvog poteza.
Još jedan njegov zahtev odnosi se direktno na mogućnosti ukrajinskih udara po ruskoj teritoriji. Smatra da bi američki satelitski sistem Starlink trebalo aktivirati iznad Rusije kako bi ukrajinske snage mogle efikasnije da izvode takve operacije.
Tokom boravka u Ukrajini posetio je i postrojenje FajerPoint, gde se proizvode rakete Flamingo i dronovi. Ukrajinsku tehnologiju ocenio je kao najbolju na svetu, ali je istovremeno priznao da Kijev i dalje zavisi od pomoći SAD.
Posebno je izdvojio američke obaveštajne podatke i pristup internetu preko Starlinka. Bez te podrške, ocenio je, položaj ukrajinske vojske bio bi znatno teži, bez obzira na političke rasprave koje prate politiku američke administracije i predsednika Donalda Trampa.
Tako se njegova zamisao zasniva na kombinaciji prekida vatre i nastavka intenzivnog vojnog jačanja Ukrajine: evropsko oružje i novac, korišćenje zamrznute ruske imovine, američka obaveštajna i satelitska podrška, kao i raspoređivanje zapadnih snaga posle zaustavljanja borbi.
