Naslovnica SPEKTAR Putin najavio novi svet bez oslanjanja na Zapad

Putin najavio novi svet bez oslanjanja na Zapad

Era unipolarnog svetskog poretka je završena, proglasio je Vladimir Putin u govoru koji je, čim je predsednik Rusije prestao da govori, ocenjen kao istorijski.

Ne zato što je rekao ono što želimo da čujemo, već stoga što su se njegove ocene već pokazale kao precizne. A uz to se i njegove prognoze ostvaruju neumoljivo. Sada je Putin najavio nove korake.

Ako je pre 15 godina, svojim već čuvenim prevratničkim obraćanjem na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, koje je iznenadilo sve prisutne, Putin izazvao taj poredak nesputane američke svemoći, njegovo obraćanje učesnicima Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu prošlog petka je obznanilo da je ta misija završena.

Zlatna milijarda

Stari poredak je mrtav, prisustvujemo rađanju nekog novog sveta. Putinovim rečima: „Bilo bi pogrešno pretpostaviti da je ovo vreme turbulentne promene moguće presedeti sa strane, ili prosto sačekati da se stvari vrate na staro. Nema povratka na staro.“ U toku su „uistinu revolucionarne, tektonske promene u geopolitici“ čitavog sveta.

„Nakon što su proglasile pobedu u Hladnom ratu“, opomenuo je Putin, „Sjedinjene Države proglasile su sebe za božanskog izaslanika na Zemlji, koji nema nikakve obaveze prema drugima već samo sopstvene interese koji su proglašeni za svetinje… Oni su i dalje pod uticajem svojih pogrešnih predstava o zemljama izvan njihove, takozvane, ‘zlatne milijarde’: tretiraju ih kao kolonije, a ljude koji u njima žive smatraju za drugorazredne, jer sebe drže za izuzetne… Kao da veruju da je dominacija Zapada u globalnoj politici i ekonomiji nepromenjiva, večna vrednost. Ali ništa ne traje zauvek… Čini se da ne uviđaju da su u poslednjim decenijama stvoreni novi moćni centri (…) čije interese više nije moguće ignorisati.“

Nastanak novog svetskog ekonomskog poretka

Najvažniji deo Putinovog govora, koji proističe iz ove opaske, bio je sadržan u njegovom objašnjenju neophodnosti nastanka novog svetskog ekonomskog poretka.

Kontrast, inače, u tom smislu nije mogao da bude veći. Dok predsednik SAD Džozef Bajden ovih dana besmisleno mrmlja o „Putinovoj inflaciji“ kao objašnjenju svih problema koji muče Ameriku, a onda padne sa bicikla – taj Bajdenov pad bio je savršena metafora za promenu u poretku sveta o kojoj govori predsednik Rusije – Putin je publici u Sankt Peterburgu precizno opisao program ekonomskog razvoja Rusije i svih koji će joj se pridružiti na novim osnovama. Dakle, bez oslanjanja na Zapad čije vreme, uostalom, neumitno prolazi.

Upravo tu, ključnu, činjenicu Putin je obrazložio neobično otvoreno i osvežavajuće razumljivo, tako da su svi mogli da uvide da je car uistinu go.

Ubrzali štampanje novca

„Zato što nisu mogli da osmisle nijedan drugi način, vlasti vodećih ekonomija Zapada jednostavno su ubrzale štampanje novca. Kako jednostavan način da se nadomeste budžetski deficiti bez presedana,“ ukazao je, uz jetku ironiju, na podatak da je za samo dve godine novčana masa u SAD uvećana za 38 odsto, i za 20 odsto u Evropskoj uniji; za nastanak tolikih hiljada milijardi prethodno su bile potrebne decenije.

Istovremeno, „mesečni uvoz u SAD porastao je sa 250 na 350 milijardi dolara. Primetno je da porast iznosi oko 40 odsto – upravo onoliko koliko je naštampano novca bez pokrića. Naštampali su novac, i iskoristili ga da počiste robu s tržišta trećih zemalja,“ opomenuo je ruski predsednik da tako naštampani novac sad zbog inflacije počinje da gubi vrednost: „Prema MMF-u, globalne devizne rezerve iznose 7,1 bilion dolara i 2,5 biliona evra. Ove rezerve sada se obezvređuju po godišnjoj stopi od oko 8 odsto.“

Novi svetski monetarni poredak

Što i dovodi do poente od najvećeg značaja za nastanak novog sveta. Govori Putin: „Zbog inflacije, mnoge zemlje u razvoju postavljaju dobro pitanje: zašto bismo svoje proizvode razmenjivali za dolare i evre koji gube vrednost pred našim očima? Štaviše, dolarske rezerve mogu da budu konfiskovane ili ukradene kad god se Sjedinjenim Državama nešto ne dopadne u politici određene zemlje… Zaključak se sam nameće: ekonomija mitskih entiteta neminovno se zamenjuje ekonomijom stvarnih vrednosti i dobara… Konverzija globalnih rezervi počeće zato što od njih nema koristi u ovakvim nestašicama. Rezerve će iz valuta koje slabe biti konvertovane u stvarne resurse kao što su hrana, energenti i drugi sirovi materijali… Očigledno, ovaj proces dodatno će ubrzati globalnu dolarsku inflaciju,“ najavio je Putin.

Interesantno: to isto je, predviđajući novi svetski monetarni poredak sa stvarnim valutama na Istoku i inflacijom na Zapadu, prorekao i glavni strateg „Kredit Svis“ banke Zoltan Pozar. A Sergej Glazjev, ministar zadužen za integraciju i makroekonomska pitanja u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, dodaje i pojedine detalje, i otkriva da se radi na stvaranju indeksa valuta zasnovanom na korpi od oko 20 sirovina. Najzad, i Džerom Pauel, predsednik američkih Federalnih rezervi, upozorava: „Rapidne promene događaju se u globalnom monetarnom sistemu, i mogle bi da utiču na međunarodnu ulogu dolara.“

Zašto se događaju ove promene u globalnom monetarnom sistemu, i kako će one uticati na promene u svetskom poretku? Zašto je Vladimir Putin siguran da nema povratka na staro? I zašto je, usred napora Zapada da je potpuno izoluje, Rusija produbila saradnju s partnerima na svim drugim stranama sveta?

Neuspeli blickrig

O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali analitičar Branko Pavlović i dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović.

„Mi sada svedočimo velikom povratku Rusije. Putinov stav o nastanku novog sveta zasnovan je na kretanjima u poslednjih 20-30 godina, a naročito posle globalne finansijske krize 2008. koja je dodatno podstakla razvoj članica BRIKS-a i njihovo nastojanje da i na ekonomskom planu stvore alternativu dosadašnjem poretku.

U tom smislu, u proteklim mesecima sve jasniji postaje značaj realne privrade o kome govori i Sergej Glazjev, naročito u trenucima konflikta kada finansijski sektor gubi svoju relevantnost,“ ukazuje Borislav Korkodelović.

„Očekivali su da će iznenada i nasilno srušiti rusku ekonomiju… Ekonomski blickrig na Rusiju od početka je bio osuđen na propast,“ saopštio je predsednik Rusije u Sankt Peterburgu.

„Putin je potpuno siguran da će iz ovog rata, na ekonomskom planu, Rusija zapravo izaći ojačana. On je ispravno objasnio zašto taj blickrig sankcijama nije uspeo, i zašto, na srednji i duži rok, nema strateških uskih grla koja bi omela njen razvoj.

A kako je siguran da Zapad neće odustati od svoje ambicije da Rusiju slomi, svestan je i da mora da napravi novi sistem koji će te pokušaje suzbiti. Otuda i ubrzavanje kretanja ka slamanju dolara i evra kao rezervnih svetskih valuta, što je i ključna poluga moći koju Zapad u svetu i dalje ima,“ objašnjava Branko Pavlović.

Pritom, skreće pažnju Borislav Korkodelović, „treba imati u vidu i da ugledni svetski ekonomisti, kao što je Žak Sapir, iznose tezu da, kada se pogleda sektor realne ekonomije, Rusija zapravo nije 11. privreda na svetu kao što pokazuje nominalni BDP, već četvrta, ispred Nemačke“.

Turbulencije i alternativa

A nemačka privreda će, nadovezuje se Branko Pavlović, „u narednom periodu biti izložena strahovitim dodatnim pritiscima usled enormnog poskupljenja energenata koji su joj neophodni, zbog čega će izgubiti i svoju konkurentnost u odnosu na, recimo, Kinu koja nije suočena sa inflatornim pritiscima a i ruske energente kupuje po znatno povoljnijim uslovima. Pogoršanje ekonomske situacije izazvaće velike turbulencije u zapadnim društvima.“

Na to je upozorio i sam Putin: „Društveni i ekonomski problemi pogoršaće se u Evropi i u SAD… Rastuća inflacija direktno umanjuje realne prihode ljudi i obezvređuje njihove ušteđevine…

Direktni rezultat biće dalji rast nejednakosti u ovim zemljama, što će, zauzvrat, još više podeliti njihova društva… Stvarni interesi naroda sve više se guraju na periferiju… Takva odvojenost od stvarnosti i zahteva društva neizbežno će dovesti do rasta populizma i ekstremnih i radikalnih pokreta, velikih socio-ekonomskih promena, degradacije, pa i promene elita u kratkom roku.“

„Na tu perspektivu zapadne elite mogu da reaguju samo daljim uskraćivanjem medijskih i ljudskih sloboda, kao što to čine u slučaju Džulijana Asanža, u pokušaju da suzbiju i uguše nezadovoljstvo naroda. Budućnost je veoma sumorna,“ komentariše Borislav Korkodelović.

S druge strane, ove zemlje kolektivnog Zapada nisu uspele da privole globalni Jug – sav ostatak sveta, zapravo – da mu se pridruži u sankcijama Rusiji, već oni „idu logikom sopstvenog interesa.

Stvaranje novog sveta, o kome govori Putin, na intenzivan i organizovan način zapravo traje već dvadesetak godina. To je saradnja koja pokazuje konkretne rezultate i, što je još važnije, to je saradnja u kojoj nema apsolutnih dobitnika i apsolutnih gubitnika kao po zapadnom modelu u kome samo on može da bude pobednik, nego saradnja na uzajamnu korist. Upravo zato ovakav model odnosa blickrigom na Rusiju nije mogao da bude uzdrman. I stoga se sada i nalazimo pred erom novog tipa globalizacije – nasuprot dosadašnjem globalizmu kao vladavini iz jednog centra koji nam je svima propisivao kako treba da živimo,“ zaključuje Branko Pavlović.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja

Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune

Nikola Vrzić (sputnik)