Za tri decenije bavljenja politikom predsednik Crne Gore Milo Đukanović prešao je put od zagovornika parole „Kosovo je srce Srbije“ do najvećeg srbomrsca, a sramnu karijeru krunisao je slanjem svog oficira Ivana Mašulovića pod ustaški barjak i to u danu kada se srpski narod seća stradanja u zločinačkoj akciji „Oluja“.
To je i bio povod da Demokratski front pokrene inicijativu za sazivanje vanredne sednice Skupštine Crne Gore, na kojoj bi se najoštrije osudila odluka vlade da na skup koji slavi etničko čišćenje nedužnog srpskog naroda od hrvatskih vojnih snaga pošalje predstavnika.
To je samo još jedna u nizu provokacija čiji je nalogodavac Đukanović s obzirom na to da je, nakon što je Crna Gora ušla u NATO, poslao dva oficira u misiju Kfor kako bi podržali nezavisnost Kosova, a ne da bi branili Srbe. Kada na to dodamo činjenicu da se proteklih godina u Crnoj Gori pod njegovom vlašću sprovodi identitetski genocid nad Srbima, jasno je o kakvom beskrupuloznom političaru i pionu Zapada je reč, poručuju sagovornici.
Švercer cigareta
– Od svega najviše mrzim četnike, ustaše i stopostotne Crnogorce – rekao je Đukanović 1992. godine, a iako je podrška Slobodana Miloševića bila jedna od ključnih da bi on uopšte postao premijer Crne Gore, već 1997. otvoreno je bio protiv tadašnjeg vođe Srbije, a jasno se distancirao i od Momira Bulatovića.
Otprilike tada počinje i njegova nacionalistička retorika, u kojoj se predstavljao kao neko ko čuva interese Crne Gore, a rukovodstvo iz Srbije često je apostrofirao kao najveći problem u toj zamisli.
Povrh svega njegova umešanost u šverc cigareta i sukob sa Markom Miloševićem zbog ovog biznisa potvrđena je i u izveštaju Službe za borbu protiv mafije u Italiji prema kojem je Crna Gora za vreme njegove vlasti okarakterisana kao „raj za nezakonitu trgovinu i utočište za kriminalce“. Crnogorski predsednik okrenuo se protiv Srba upravo onog trenutka kad je sa Markom Miloševićem došao u sukob oko prevlasti u švercu cigareta.
Na vlast u patikama
Lider Demokratskog fronta Andrija Mandić ocenjuje da je „Milo najveći izrod srpskog naroda“, te da je danas jedan od najbogatijih političara na svetu koji je na vlast došao, maltene, u patikama i džemperu.
– Veliki zaokret u glavi Đukanovića desio se pod uticajem spoljnih faktora, Soroševih struktura i američke „duboke države“. Momir Bulatović je prvi pozvan u Vašington i predloženo mu je u kom pravcu treba voditi Crnu Goru, protiv srpskog naroda, ali je on to odbio, nakon čega je Zapad otvoreno zaigrao na kartu Đukanovića – kaže Mandić.
Bivši diplomata Vladislav Jovanović dodaje da je Đukanović shvatio da Crna Gora može da se formira kao nezavisna država samo na antisrpstvu.
– I on u tome ide do kraja! Svojim nevidljivim poslovima u sivoj zoni postao je ucenjen i posle toga se sve odvijalo kao po loju. Nesumnjivo je dirigovan od kriminalnih struktura. Očigledno je bezobziran i ne smeta mu što ga drugi drže u šaci. On je čak i srećan u tome – zaključuje Jovanović.
Ovako je govorio Milo
-Kosovo je bedem srpskog i crnogorskog naroda koji ne može pasti dok je nas i pokolenja naših potomaka. Kosovo se mora braniti svim sredstvima (1990)
-Ne može se mahati s grančicama mira dok se srpski narod po Hrvatskoj kolje, masakrira, siluje, dok im se pale kuće i uništavaju imanja samo zato što su Srbi (1991)
-Šah sam omrznuo od njih i njihovog podaništva šahovnici i mladoj demokratiji tipa kalašnjikov (1991)
-Pohod na Dubrovnik je svrsishodan i svako suprotno stanovište je izdajničko (1991)
-Slobodan Milošević je nešto najbolje što se moglo desiti Jugoslaviji u ovom trenutku, kada povampirene fašističke snage u Hrvatskoj i Sloveniji pokušavaju da unište sve ono što je stvoreno od 1945. godine do sada (1992)
-Ponosni smo na srpsko poreklo i crnogorsku državnost, na slavnu istoriju srpskog naroda. Zato i verujemo u zajedničku budućnost i prosperitet (1993)
Hoće li Milo kazniti košarkaše Crne Gore?
Juniorska košarkaška reprezentacija Srbije postala je šampion Evrope, a nakon pobede nad Letonijom scena koja se dogodila tokom slavlja „orlića“ dokaz je da nisu svi Crnogorci kao njihov predsednik. Naime, mladi košarkaši Crne Gore, koje su „orlići“ savladali u grupnoj fazi, sa tribina su pratili finale i zdušno navijali za svoje drugare iz Srbije.
Kada je sudija označio kraj meča, „orlići“ su potrčali ka tribinama, gde su bili njihovi vršnjaci iz Crne Gore, a usledili su zagrljaji, čestitanja i zajedničko slavlje.
Ivica Dačić, šef srpske diplomatije
Ne razumem zašto je ispod natpisa „Za dom spremni“ na proslavi „Oluje“ stajao crnogorski oficir. Nisam ja išao u Dubrovnik da ratujem, već Crnogorci.
Aleksandar Vulin, ministar odbrane
Mislim da to nismo zaslužili od Crnogoraca. Da neko s kim smo delili hleb, nadu, veru, neko s kim smo se radovali i tugovali zajedno, da se raduje proterivanju 250.000 Srba i ubistvu 2.000 Srba.
Marko Milačić, lider Prave Crne Gore
Đukanović je klasična marioneta Zapada u smislu atlantizacije Crne Gore, a sve ovo što sad radi protiv Srbije samo je finalizacija tog procesa.
Vladimir Joković, SNP Crne Gore
Imamo pukovnika crnogorske vojske koji ide na proslavu progona 250.000 Srba sa svojih vekovnih ognjišta bez znanja Skupštine i naroda. Sramno i za svaku osudu.
(Srpski Telegraf)
