“… kolaps Sjedinjenih Američkih Država je već određen. Samo tajming kolapsa nije siguran, jer on može biti pokrenut bilo kojim brojim relativno malih, neočekivanih događaja.“
Tokom Hladnog rata, dve supersile – SAD i SSSR – nagomilale su inventar nerešenih sukoba, koje su, prećutnim sporazumom, duboko zamrznule tokom trajanja njihovog zajedničkog postojanja. U nekim slučajevima su se etnički homogeni entiteti delili duž veštačkih političkih granica, dok su u drugim slučajevima različite etničke grupe silom držane zajedno unutar jedne veštačke političke granice.
[adsenseyu1]
Kada se SSSR raspao, multietnički entiteti – Gruzija, Moldavija i Čehoslovačka – učinile su sve što su mogle da se odvoje, dok su oni podeljeni učinili sve što su mogli da pokušaju da se ponovo ujedine. Iako su neki od tih zamrznutih sukoba – posebno Nemačka – trebale obe superile da ostanu zamrznute, jedan poseban primer – Koreja – ostala je dobro očuvana čak i nakon raspada SSSR-a, a Sever je obezbedio sopstveni, samodovoljni izbor rashlađivanja.
Za sada, američka vojska nastavlja da održava preko hiljadu inostranih vojnih baza širom sveta, uključujući i Južnu Koreju. Većina njih ne služi stvarnoj svrsi. Čak i dok se i dalje suprotstavljala Sovjetima, američka vojska se pretvorila u neku vrstu šeme velike iznude: američka obaveštajna zajednica je preterivala sa globalnim pretnjama, a vojska je potrošila obilna javna sredstva prevarajući se da im se suprotstavlja.
Do dana današnjeg, vojska ostaje najmoćniji politički lobi Vašingtona, i zahvaljujući njihovim naporima, Amerika na odbranu troši više nego većina drugih zemalja u svetu zajedno. Ali ono što dobija za sav taj novac je zapravo prilično oskudno.
Postoje samo dve stvari koje američka vojska može dobro uraditi: može da ubije civile i raznese stvari divljim besom (kao što to radi u Iraku i Avganistanu); takođe može zadržati ponosan i svrsishodan stav dok ne radi ništa (kao u Južnoj Koreji i mnogim drugim zemljama širom sveta).
Ne postoji nijedna zemlja koja je dovoljno bespomoćna, mrtva i osiromašena – ni Irak, ni Avganistan, niti Somalija – da je moćna američka vojska može uspešno osvojiti i kontrolisati. (Možda Haiti – ali tek nakon velikog zemljotresa).
Jednostavno je stvar zakona istorije to da se pre ili kasnije sve imperija moraju srušiti. Takođe je stvar zakona grupne psihologije da ljudi uvek potcenjuju verovatnoću velikih i iznenadnih promena, i tako ih one uvek iznenade kada se dogode. Niko nije bio više iznenađen kolapsom SSSR-a nego profesionalni sovjetolozi.
[adsenseyu4]
Kako knjiga Dmitrija Orlova “Reinventing Collapse“ detaljno obašnjava, kolaps Sjedinjenih Američkih Država je već određen. Samo tajming kolapsa nije siguran, jer on može biti pokrenut bilo kojim brojem realtivno malih, neočekivanih događaja. SAD će, neizbežno, biti promorane da vrate nazad svoju vojsku i likvidiraju svoje prekomorske vojne baze, kako bi koncentrisale svoje napore na pokušaj da vladaju silama haosa na svojoj teritoriji.
Možemo se samo nadati da će se odvijanje i raspadanje američke vojne imperije nastaviti na kontrolisan način. Postoji samo par zemalja u svetu koje imaju više razloga, nego Južna Koreja, da misle unapred o tom danu i donose planove u skladu sa tim, pa je sasvim prikladno da je korejski drugi jezik, posle engleskog, na kom je objavljena knjiga “Reinventing Collapse.“
Kolaps američke imperije će sigurno biti propraćen dugom kaskadom globalnih kriza.Međunarodna trgovina i finansije će sigurno biti poremećene. Zemlje širom sveta će biti podvrgnute iskustvu koje je slično onom kroz koje su prošle zemlje bivše sovjetske sfere nakon kolapsa SSSR-a. One će sigurno iskusiti ekonomsku dislokaciju, brojne bankrote, masovnu nezaposlenost i osiromašenje, političke krize, i kao rezultat toga, biće izgubljeno mnogo života.
Neke zemlje su bolje od drugih radile na prilagođavanju novim okolnostima, i mogle su ponuditi korisne lekcije. Na primer, kada je Kuba odsečena od snabdevanja sovjetskom naftom, ona je bila pionir u korišćenju organske urbane poljoprivrede, i uspela je da prehrani svoje stanovništvo bez upotrebe fosilnih goriva.
[adsenseyu1]
Severna Koreje se generalno ne gleda kao uspešna priča, ali će i ona moći da ponudi nekoliko korisnih lekcija o preživljavanju kolapsa supersile. Štaviše, ona ima stanovništvao koje je naviknuto na ekstremne poteškoće, i to se, u novim okolnostima, može ispostaviti kao prednost.
Ono što svako ko je upoznao ljude Koreje može zaključiti jeste da su oni poprilične patriote, veoma snalažljivi, preziru mešanje u njihove poslove, i baš kao i svi drugi žele miran i prosperitetan život za sebe.
Vrlo je moguće da će korejski 21. vek nadoknaditi užase 20. veka, dok veći deo bivših SAD pada u kolekciju nezakonitih, neobuzdanih, retko naseljenih teritorija koje, postepeno ili iznenada, blede sa svetske scene.
Ali takav pozitivan rezultat za Koreju nikako nije automatski. Svirepe zveri su najopasnije kada su fatalno ranjene, i teško je predvideti koju vrstu štete bi fatalno ranjena Amerika mogla izazvati u svojoj agoniji.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
