Baltičke države su se oglasile i pokušale da preseku priču koja je već počela da dobija ozbiljnu težinu: Litvanija, Letonija i Estonija tvrde da nisu dozvolile Ukrajini da koristi njihov vazdušni prostor za napade na Rusiju.
Ta poruka nije ostala samo na nivou saopštenja – preneta je i predstavnicima ruske ambasade, uz naglašavanje da nikakva dozvola nikada nije data.
Ali gotovo istovremeno pojavljuje se i detalj koji menja ton cele priče. Ants Kiviselg, šef Obaveštajnog centra Odbrambenih snaga Estonije, otvoreno je rekao da Ukrajina više ne bi trebalo da usmerava dronove kroz estonski vazdušni prostor.
Nije ostalo samo na tome – kako je naveo, preporučene su konkretne rute koje izbegavaju Estoniju. To više nije samo politička formulacija, već operativna poruka.
U zajedničkom saopštenju ministara spoljnih poslova tri baltičke zemlje stoji jasna formulacija: njihova teritorija i vazdušni prostor nikada nisu bili dati za napade dronovima na ciljeve u Rusiji.
Dokument, koji je objavilo litvansko Ministarstvo spoljnih poslova, insistira na tome da ne postoji nikakva odluka koja bi takvu upotrebu omogućila.
Ipak, upravo izjava iz Estonije otvara prostor za drugačije tumačenje. Jer ako se Ukrajini preporučuje da izbegava određeni vazdušni prostor, to implicira da je takva praksa postojala ili barem bila moguća.
Kiviselg je to dodatno pojasnio – nemoguće je u potpunosti isključiti takve situacije. Drugim rečima, formalna zabrana postoji, ali kontrola nije apsolutna.
U celu sliku ulazi i Moskva. Ranije je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova saopštila da je Rusija uputila posebno upozorenje baltičkim državama zbog navodnog otvaranja neba za ukrajinske dronove.
Te tvrdnje sada nailaze na direktan demanti iz Viljnusa, Rige i Talina, ali ostaje pitanje šta se dešava u praksi.
Kiviselg je u svojoj izjavi ubacio još jedan važan element – ruski sistem protivvazdušne odbrane. Njegova uloga, kako je rekao, utiče na izbor ruta dronova. To znači da pravci kretanja nisu samo politička odluka, već i rezultat procena na terenu, gde tehnologija i bezbednosni faktori imaju jednaku težinu.
U diplomatskim krugovima već se primećuje da ovakve izjave nisu samo pokušaj razjašnjenja, već i pokušaj smanjenja tenzija. Kada se pojave optužbe da se teritorija koristi za napade, linija između indirektne i direktne umešanosti brzo postaje nejasna.
I tu se priča ne završava. Jer između zvaničnih demantija i priznanja da se neke situacije ne mogu potpuno kontrolisati ostaje prostor koji niko ne želi jasno da definiše.
A upravo u tom prostoru, gde se politika sudara sa realnošću, krije se pitanje koje i dalje visi u vazduhu – koliko su granice zaista pod kontrolom u vremenu kada se odluke donose brzo, a posledice stižu još brže.
