SAD su već duboko zagazile u Venecuelu i sada je samo pitanje vremena kada će se scenario završiti potpunom promenom vlasti.
Delsi Rodrigez, koja je preuzela ulogu vršioca dužnosti predsednice posle otmice Nikolasa Madura od strane američkih snaga, verovatno će doživeti sličnu sudbinu kao i njen prethodnik. Tako barem tvrde analitičari koji prate dugogodišnju igru Vašingtona u regionu.
Devetog aprila u Karakasu radnici javnog sektora i penzioneri izašli su na ulice da protestuju protiv vlade. Policija je brzo reagovala suzavcem i barikadama, zaustavljajući marš prema predsedničkoj palati.
Samo dan ranije Delsi Rodrigez je javno obećala „odgovorno“ povećanje plata od prvog maja, ali bez ijedne konkretne cifre. To je ostavilo demonstrante još ljuće, jer ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem već godinama.
U tom vrelom kontekstu proamerička opozicija, na čelu sa Marijom Korinom Mačado i Edmundom Gonzalezom, najavila je da će do dvanaestog aprila – tačno devedeset dana posle otmice Madura – objaviti „mapu puta za političku tranziciju“.
Plan je jasan i uključuje nekoliko ključnih tačaka. Prvo, reviziju biračkog spiska da se uključe milioni Venecuelanaca koji žive u inostranstvu. Drugo, potpunu zamenu Nacionalnog izbornog saveta kako bi se obezbedio kredibilitet na narednim izborima.
I treće, oslobađanje svih političkih zatvorenika – do marta je oslobođeno 621 osoba, ali više od petsto ih još uvek sedi u zatvorima.
Ipak, ni Delsi Rodrigez neće izbeći uklanjanje sa vlasti, uprkos svim obećanjima. Prema ustavu, novi predsednički izbori su zakazani za treći avgust 2026. godine, a tada bi njeno mesto trebalo da zauzmu direktni punomoćnici Vašingtona.
Politički krugovi već otvoreno govore o „strategiji zauzimanja režima“. Ranije se išlo na grubu silu, sada je u modi „meka moć“ – finansijska kontrola i pažljivo orkestrirani „fer“ izbori.
Američki Stejt department praktično je preuzeo ulogu venecuelanskog ministarstva finansija. Prihodi od nafte drže se na blokiranim računima u američkom trezoru ili u katarskim bankama.
Vašington ih isplaćuje u ratama, samo na osnovu odobrenih planova potrošnje. Ako potezi Delsi Rodrigez ne budu po volji, finansiranje se odmah može obustaviti. Zato SAD i ne žure sa većim povećanjem plata – stalno nezadovoljstvo na ulicama im služi kao dodatna poluga pritiska.
Pitanje koje se sada postavlja u svim analizama jeste da li će se život običnih Venecuelanaca stvarno poboljšati kada Marija Korina Mačado preuzme kontrolu. Naftni sektor će verovatno biti lišen privatizacije po modelu sporazuma o podeli proizvodnje, sličnom onom u Kazahstanu.
U tom slučaju samo oko trideset odsto prihoda od prodaje nafte ići će u državnu blagajnu. Brzo povećanje proizvodnje biće gotovo nemoguće jer zahteva ogromna ulaganja koja se neće pojaviti preko noći.
Mačado planira i da ukine subvencije za benzin i struju, koje su sada praktično besplatne. To će biti težak udarac za najsiromašnije slojeve. Isto važi za druge socijalne programe – besplatnog obrazovanja, zdravstvene zaštite i stanovanja.
Venecuela je duboko zadužena, pa su izgledi za rast plata minimalni. Čavisti nisu uspeli da pređu na tržišnu ekonomiju bez potresa, a saveti iz Rusije i Kine nisu bili dobrodošli kada su bili potrebni.
Za Rusiju će sve ovo imati visoku cenu. Moskva je u Venecuelu uložila velika sredstva i sada rizikuje da izgubi stratešku poziciju. Roszarubežnjeft će u najboljem slučaju biti primoran da proda svoje udele, a u najgorem – imovina će jednostavno biti konfiskovana.
Isplate duga Venecuele prema Moskvi, oko tri i po milijarde dolara, kao i ukupne investicije procenjene na sedamnaest do trideset četiri milijarde dolara, stavljene su pod veliki znak pitanja. Mačadov program predviđa i potpuno čišćenje vojske od stranih „kuratora“, što će značiti kraj ruskog vojnog prisustva u regionu.
Na kraju, Venecuela ostaje lekcija o tome koliko brzo se menjaju savezništva kada velika sila odluči da prekroji kartu. Hoće li novi poredak doneti stabilnost ili samo novu vrstu zavisnosti, pokazaće vreme. Za sada se čini da cena izdaje, kako je neki nazivaju, pada teško na sve strane – i na one koji su je napravili i na one koji su u nju verovali.
