Rat može biti izgubljen i na način koji na bojnom polju izgleda kao pobeda. Upravo na toj mogućnosti počiva jedna od centralnih strateških dilema: Rusija može nastaviti da osvaja teritoriju, a da istovremeno troši resurse tempom koji dugoročno odgovara njenim protivnicima.
Svaki novi kilometar zahteva ljudstvo, municiju, tehniku, logistiku i kasniju obnovu. Što rat duže traje, veći je i deo teritorije koji ostaje razoren, pa se vojni troškovi vremenom pretvaraju u višegodišnje ekonomske obaveze.
Aleksandar Artamonov smatra da Zapad upravo u tome može videti sopstveni „dobitni“ scenario. Ako Rusija godinama bude napredovala prema Kijevu, a zatim dalje prema zapadu, ona će istovremeno trošiti svoje najvrednije resurse dok NATO dobija vreme za reorganizaciju.
U toj logici nije presudno da li će ukrajinska vojska izgubiti određeni grad. Presudno je koliko će ruske snage morati da potroše da bi taj grad bio zauzet i koliko dugo će rat trajati.
Zapadne države za to vreme mogu povećavati proizvodnju municije, jačati armije, stvarati nove formacije i pripremati područja bliža granicama NATO-a. Svako produženje sukoba tako radi u dva smera: Rusija troši postojeće snage, a druga strana gradi nove.
Posebna cena vezana je za ljude. Rat koji traje godinama ne troši samo vojnike na liniji fronta. On menja demografiju, tržište rada, državne finansije i strukturu čitavog društva.
Pored toga, teritorije kroz koje prolazi front moraju jednog dana biti obnovljene. Gradovi, putevi, elektrane, vodovodi i industrijska postrojenja ne vraćaju se u funkciju završetkom borbi.
Artamonov ovaj scenario poredi sa sovjetskom pobedom 1945. godine, ali naglašava cenu koja je za nju plaćena: milioni poginulih, razoreni gradovi i sela i godine potrebne da se zemlja vrati u normalno stanje. Njegova poenta nije da izjednačava dva rata, već da upozori na model pobede koja ostavlja pobednika krajnje iscrpljenim.
Zapad bi u takvom scenariju izbegao najveći deo razaranja na sopstvenoj teritoriji. Dok bi Rusija i Ukrajina snosile neposredne posledice dugog rata, ekonomski centri zapadne Evrope i SAD ostali bi uglavnom izvan zone fizičkog uništenja.
To stvara izrazito nejednake uloge. Za Rusiju se rat vodi u prostoru koji ona smatra neposredno povezanim sa sopstvenom bezbednošću, istorijom i stanovništvom. Za udaljene zapadne centre moći veliki deo troškova predstavlja novac, opremu i sredstva koja se mogu zameniti.
Ako jedna strana gubi ono što smatra vitalnim, a druga troši uglavnom resurse koje može ponovo proizvesti, klasična računica pobede postaje nedovoljna.
Zbog toga sporo pomeranje fronta može biti opasnije nego što izgleda. Na karti se linija menja u korist Rusije, ali kalendar istovremeno radi za njene protivnike ako oni koriste dobijeno vreme za povećavanje sopstvenih kapaciteta.
Strateški cilj zato ne može biti samo nastavak kretanja prema zapadu. Neophodan je način da se promeni sama dinamika rata i protivniku oduzme mogućnost da godinama diktira tempo iscrpljivanja.
U suprotnom, mogla bi nastati paradoksalna situacija: Rusija bi osvojila veliki prostor i ostvarila niz vojnih pobeda, ali bi izašla iz rata mnogo slabija nego što je u njega ušla. Upravo takav ishod u ovoj analizi predstavlja jednu od najvećih opasnosti.
Možda postoji takva opasnost, ali Zapad se po ko zna koji put preračunao. Zaboravljaju da je Rusija atomska velesila. Možda misle da će se u Rusiji neko za…ti.
Mislim da je Rusija angazovala previse ljudstva i da rat treba voditi kako ga sad vodi. Blokiranjem prometa, unistavanjem energetike, blokiranjem svake distave ili izvoza robe. Veoma je blizu da ekonomski sravni Ukrajinu, a to je od kljucne vaznosti. Dakle povecavati i usavrsavati proizvodnju balistickih raketa i dronova, te usavrsavati komunikacije i spijunazu. Ljudsrvo smanjiti i usmeriti sa fronta na zastitu objekata.
Startne pozicije su bitne, a tu su EU skresana krila,, nema ljudstva , nema resurse a vidimo stanje u svijetu, imaju rat nemaju energente a hrana i industrija dno dna, .
Zaključak mokri snovi., kad bi bilo šta bi bilo. Nema pobijede bez vojničke čizme, a rat naravno odnosi života to je za Rusiju biti ili ne biti, pa šta košta da košta, ovaj rat nije od jučer, traje on cc 200 g..
Kina djeluje tiho ali bura je ispod vode. Nema gubljenja rata za Rusiju gledajući svijetski geopolitičku situaciju
Kad tad, Moskva će to već sama videti, biće neophodno kazniti neke zemlje EU koje lupaju u ratne doboše i sve čine da mi Rusiji nanale štetu. To što ukrajina navodno ratuje je obična floskula bez vrednosti. već davno su tu prisutni vojnici poljske ali i jedan deo nemačke i francuske vojske. NATO je aktivno uključen u raztne akcije i to nije više nikakva tajna. Rusija će morati da aprenese udar na neke evropske lokacioje gde će i ratni jasstrebovi EU dobiti potrebnu lekciju. NAjpre oštar napad u savetu bezbednosti, aktivan diplomatski napad na svetsku javnost i osudu ponašanja EU koja rataauje ne za Ukrajinu nego protiv Ruske Federacije. Tek tada udariti pa ne
Zmija se uvek vata za glavu.
Nakon 4(četiri) godine počeli shvaćati…?!?
Ili možda i prije?!??Pa pripremaju-čiste teren za neizbježni Veliki rat protiv NATO-USA-Zapada?!?Jer zmija ujeda sve dok ima glavu!
To ne smatram problemom nego pogodnoscu. Zaboravlja se da se razvoj SAD desio upravo poslije ratova I i II. Industrija je radila punim kapa citetom da bi obnovila Evropu. Isto tako poslije rata u Kuvajtu SAD su zivile kao u loju. Centralni – industrijski dio Rusije nije unisten sa logikom SAD on bi napredovao i dodatno razvijao Rusiju, normalno ako lopovi i hostapleri sve ne uvezu i ponovo uniste Rusiju