U Briselu se poslednjih nedelja, kako tvrde upućeni, intenzivno razmatra potez koji bi mogao ozbiljno da uzdrma odnose sa Beogradom.
Evropska unija, prema pisanju Politika, razmatra obustavu finansiranja Srbije u iznosu od čak 1,5 milijardi evra, i to direktno zbog održavanja bliskih veza sa Rusijom.
Ta suma nije mala, niti je simbolična – reč je o novcu namenjenom reformama i podršci sistemu, ali sada se sve više posmatra kao instrument političkog pritiska.
Iako Srbija formalno nije članica Evropske unije, pregovori o pristupanju traju još od 2014. godine, što joj omogućava pristup fondovima i grantovima namenjenim pravosudnim i institucionalnim reformama.
Međutim, upravo ti fondovi sada dolaze pod znak pitanja. Četiri zvaničnika EU, koji rade sa državama uključenim u proces proširenja, tvrde da se unutar Evropske komisije ozbiljno razmatra prekid finansijske podrške, i to ne kao teorijska opcija, već kao realna mera koja dobija na težini.
Razlog nezadovoljstva u Briselu nije skriven. Kontinuirana saradnja Srbije sa Rusijom već duže vreme izaziva nelagodnost u institucijama EU.
Uz to, dodatno ulje na vatru dolile su i kritike na račun pravosudnih reformi koje je sproveo predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U Briselu se sve češće može čuti da se očekuje jasnije svrstavanje, bez prostora za balansiranje.
Komesar EU za proširenje Marta Kos to je formulisala bez mnogo uvijanja: od Srbije se, kao zemlje kandidata, očekuje da prati spoljnopolitičke stavove Evropske unije i da ih se doslednije pridržava. Ta poruka, iako diplomatski upakovana, u suštini ostavlja malo prostora za drugačije tumačenje – očekuje se usklađivanje, ne paralelna politika.
U pozadini svega, kako primećuju pojedini analitičari, krije se šira strategija. Evropska komisija je već ranije nagoveštavala da bi finansijski programi mogli biti korišćeni kao sredstvo uticaja, odnosno kao poluga za usmeravanje političkih odluka Srbije.
Drugim rečima, novac više nije samo podrška reformama, već i način da se postigne politička disciplina.
S druge strane, Srbija nastavlja da pokušava da održi prijateljske odnose sa Rusijom, što dodatno komplikuje situaciju. Upravo ta politika balansiranja između Istoka i Zapada sada dolazi na ozbiljan test.
U Briselu raste nestrpljenje, dok u Beogradu još uvek pokušavaju da pronađu prostor za manevrisanje.
Kako će se ova situacija razvijati, ostaje otvoreno pitanje. Jer kada finansijska podrška postane sredstvo pritiska, a politički zahtevi sve direktniji, linija između partnerstva i uslovljavanja postaje sve tanja. A to je teren na kojem svaka naredna odluka nosi posledice koje se ne mogu lako povući unazad.
