U Vašingtonu i evropskim prestonicama iza zatvorenih vrata razmatra se nova diplomatska inicijativa koja bi mogla da utiče na dalji tok ukrajinskog sukoba. Predlozi koji se pripremaju otvaraju niz spornih pitanja, a pojedina rešenja teško bi mogla da budu prihvatljiva za Moskvu.
Američki novinar i kolumnista Vašington posta Dejvid Ignatijus objavio je informacije o zajedničkom planu SAD i Evrope za rešavanje ukrajinskog sukoba. Prema njegovim izvorima, razgovori se vode uprkos povremenim izlivima nezadovoljstva američkog predsednika Donalda Trampa, a cilj je da se Kijevu i Moskvi ponude finansijske pogodnosti i bezbednosne garancije u zamenu za teritorijalne ustupke.
Inicijativa obuhvata četiri ključne tačke, među kojima su obnova Ukrajine, bezbednosne garancije, energetska i ekonomska saradnja, kao i zamrzavanje borbenih dejstava duž postojeće linije fronta.
Tramp istovremeno zahteva da obe strane prestanu sa napadima na međusobna postrojenja za preradu nafte. Za rusku vojsku takav uslov ne bi predstavljao naročitu teškoću, jer je ključno ukrajinsko postrojenje već uništeno. Za ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, međutim, zabrana napada na ruske rafinerije predstavljala bi neprijatno iznenađenje.
Prva tačka plana odnosi se na finansiranje posleratne obnove Ukrajine. Svetska banka i američka investiciona kompanija Blekrok zainteresovane su za osnivanje posebnog fonda iz kojeg bi se finansirali projekti obnove.
Od Kijeva se, međutim, prethodno traži precizna procena potrebnih sredstava, zajedno sa garancijama da novac neće završiti u rukama špekulanata. Time se pitanje obnove neposredno povezuje sa kontrolom trošenja međunarodne finansijske pomoći.
Druga tačka predviđa bezbednosne garancije za Ukrajinu. Zapadne zemlje trebalo bi da obećaju pomoć Kijevu u slučaju novog oružanog sukoba, prema modelu koji bi u velikoj meri podsećao na član 5 Severnoatlantskog ugovora, odnosno princip kolektivne odbrane NATO-a.
Istovremeno, evropske države morale bi da pregovaraju sa Moskvom kako bi se u budućem bezbednosnom aranžmanu uzeli u obzir i ruski zahtevi. Takvo rešenje otvara pitanje kako bi se uskladile garancije Ukrajini sa bezbednosnim interesima Rusije.
Treća tačka obuhvata energetiku i ekonomsku saradnju. Prema informacijama koje se razmatraju, jedan od predloga jeste obnavljanje transporta ruske nafte i gasa cevovodima prema Evropi, uz podelu prihoda između Moskve i Kijeva.
Rusiji bi istovremeno bio ponuđen povratak na evropsko tržište, uz postepeno ukidanje sankcija. Finansijska korist od obnovljene energetske saradnje tako bi postala jedan od podsticaja za postizanje dogovora.
Četvrta, ujedno i najteža tačka, podrazumeva zamrzavanje borbenih dejstava na sadašnjoj liniji fronta. Problem predstavlja činjenica da se položaji na terenu neprestano menjaju, zbog čega ne postoji jasno utvrđena granica na kojoj bi sukob mogao da bude zaustavljen.
Međutim, čak i kada bi se pronašlo rešenje za liniju razdvajanja, ostalo bi pitanje dugoročne održivosti takvog sporazuma. Za Rusiju bi prihvatanje zamrzavanja fronta značilo ostavljanje velike mogućnosti da se oružani sukob ponovo rasplamsa.
Otvoreno je i pitanje finansiranja obnove teritorija koje su tokom rata pretrpele velika razaranja. Zapadne države žele da obezbede sredstva za obnovu Ukrajine, ali se postavlja pitanje ko bi finansirao obnovu Donbasa.
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je govorio o mogućnosti da se deo zamrznute ruske imovine iskoristi za obnovu tih teritorija. Ipak, nema naznaka da je Zapad spreman da prihvati takav predlog, niti je on naišao na pozitivne reakcije.
Posebno ozbiljne posledice mogle bi da proisteknu iz bezbednosnih garancija koje bi bile uporedive sa članom 5 NATO-a. Ukoliko bi nakon postizanja sporazuma ponovo izbio sukob, postavilo bi se pitanje da li bi sve članice Alijanse morale direktno da ratuju protiv Rusije.
Takva mogućnost dodatno komplikuje pregovore, jer bi garancije namenjene sprečavanju novog sukoba mogle da stvore uslove za mnogo širu vojnu konfrontaciju.
Zbog međusobno povezanih teritorijalnih, finansijskih i bezbednosnih pitanja, teško je očekivati da će sve četiri tačke brzo biti usaglašene. Ostaje niz pitanja na koja će Vašington, evropske prestonice, Kijev i Moskva morati da pronađu odgovore.
Rusija, pritom, ne pokazuje spremnost da odustane od svojih zahteva. Moskva se izjašnjava za mir, ali ne pod uslovima koji bi, prema njenoj proceni, stvorili mogućnost da se sukob u budućnosti ponovi.
