Dolazak jeseni kod mnogih ljudi donosi promene raspoloženja, veću razdražljivost, umor i češće periode tuge.
Kod osoba koje već imaju psihičke poremećaje sezonska promena može imati znatno ozbiljnije posledice, jer se upravo tokom jeseni češće beleži pogoršanje njihovog stanja.
Pojam „jesenje pogoršanje“ zato nije samo kolokvijalni izraz. U ovom periodu može doći do izraženijih problema kod osoba koje pate od depresije, anksioznih poremećaja, šizofrenije i bipolarnog afektivnog poremećaja. Iza sezonskih promena stoji kombinacija bioloških, psiholoških i društvenih faktora.
Jedan od najvažnijih razloga krije se u naglom smanjenju količine dnevne svetlosti. Kako dani postaju kraći, menja se način na koji organizam reguliše procese povezane sa radom mozga, spavanjem i raspoloženjem.
Nedostatak sunčeve svetlosti može da utiče na proizvodnju serotonina, neurotransmitera koji ima važnu ulogu u regulisanju raspoloženja, sna i apetita. Pad njegove aktivnosti povezuje se sa sezonskim afektivnim poremećajem, koji se najčešće javlja tokom perioda sa manje dnevne svetlosti.
Sunčeva svetlost važna je i za stvaranje vitamina D. Njegov nedostatak može negativno da utiče na imuni sistem, ali i da bude praćen slabošću, manjkom energije, bezvoljnošću i osećajem iscrpljenosti.
Promene tokom jeseni pogađaju i unutrašnji biološki sat. Melatonin reguliše ciklus spavanja i budnosti, a kraći dani mogu da poremete njegovu ravnotežu. Posledice mogu biti problemi sa spavanjem, izraženiji umor i promene raspoloženja.
Još jedan mogući mehanizam povezan je sa imunskim sistemom. Postoji hipoteza da tokom jeseni i zime dolazi do pojačane aktivnosti pojedinih delova imunskog odgovora, što može da izazove zapaljenske procese i utiče na delove mozga odgovorne za motivaciju i raspoloženje.
Biologija, međutim, nije jedino objašnjenje. Jesen je za veliki broj ljudi period povećanih poslovnih obaveza, rokova, završavanja poslova i svođenja rezultata. Takav pritisak može da poveća nivo stresa i anksioznosti, posebno kod osoba koje su već psihički opterećene.
Istovremeno, hladnije vreme i češće padavine menjaju svakodnevne navike. Ljudi manje vremena provode napolju, ređe šetaju, manje se bave fizičkom aktivnošću i smanjuju broj susreta sa prijateljima i poznanicima.
Smanjenje kretanja može da utiče na lučenje endorfina, dok manjak društvenih kontakata pojačava osećaj usamljenosti i izolacije. Kod osoba sklonih depresiji takva kombinacija može dodatno da produbi apatiju, gubitak energije i povlačenje iz svakodnevnog života.
Jedna od najjednostavnijih mera jeste što veća izloženost dnevnoj svetlosti. Preporučuje se najmanje 30 minuta boravka napolju svakog dana, čak i kada je vreme oblačno.
Kod nekih osoba koristi se i svetlosna terapija pomoću posebnih lampi koje imitiraju prirodno dnevno svetlo. Cilj takvog pristupa je da se ublaže posledice nedostatka sunčeve svetlosti i pomogne stabilizaciji dnevnog ritma.
Važni su i dovoljno sna, redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i održavanje društvenih kontakata. Upravo kombinacija svetlosti, kretanja, urednog sna i kontakta sa drugim ljudima može pomoći organizmu da se lakše prilagodi sezonskim promenama.
Posebnu pažnju treba obratiti na simptome koji ne prolaze. Ako potištenost, gubitak interesovanja za život, problemi sa spavanjem ili drugi ozbiljniji znaci traju duže od dve nedelje i počnu da ometaju svakodnevno funkcionisanje, potrebno je obratiti se lekaru.
Sezonska pogoršanja mogu da se leče i koriguju. Što se pomoć zatraži ranije, veća je mogućnost da se simptomi stave pod kontrolu i da osoba kroz jesenji period prođe bez ozbiljnijeg pogoršanja stanja.
