Iako je procedura za dobijanje dozvole za pristup poverljivim informacijama izuzetno rigorozna i dugotrajna, iz RAND-a napominju da se ne proverava kognitivni pad povezan s godinama zvaničnika
Imajući u vidu da radna snaga zadužena za pitanja nacionalne bezbednosti stari, demencija s kojom se bore ti zvaničnici postaje ozbiljna pretnja po bezbednost Sjedinjenih Država, pokazala je studija istraživačkog centra koji finansira američko ministarstvo odbrane.
Studija je naručena nakon što je nekoliko istaknutih državnika koji raspolažu poverljivim obaveštajnim podacima imalo gafove u javnosti, što je podstaklo zahteve za njihovo razrešenje, ali i debate o starosti administracije takođe starog predsednika SAD Džozefa Bajedna.
Glavni republikanac u Senatu Mič Mekonel, koji se već dvaput „izgubio“ dok je razgovarao s novinarima, uživa visokoprivilegovan pristup poverljivim informacijama pošto je član tzv. Osmorke (Gang of Eight) – ovu grupu od osam kongresmena (i iz Senata i iz Predstavničkog doma) izvršna vlast obaveštava o poverljivim obaveštajnim pitanjima.
Najstarija aktuelna senatorka Dajan Fajnštajn iz Kalifornije ima 90 godina, pretrpela je ozbiljan pad, te je mesecima bila odsutna, vezana je za kolica a ima i kognitivne poteškoće očigledne u komunikaciji. Ranije je bila član pomenute Osmorke a i dalje je deo Obaveštajnog odbora Senata u kojem radi od 2001. godine, podseća „Intersept“, te dodaje da je „Voks“ još 2017. pisao o farmaceutu koji pripisuje lekove za Alchajmerovu bolest brojnim kongresmenima.
Studija, koju je u aprilu objavilo Odeljenje za istraživanje nacionalne bezbednosti korporacije RAND, identifikuje osobe koje imaju ili su imale pristup poverljivim informacijama, a boluju od demencije budući da postoji mogućnost da nesvesno odaju vladine tajne.
[adsenseyu1]
„Pojedinci koji poseduju ili su posedovali dozvolu da rukuju poverljivim materijalom mogu postati bezbednosna pretnja ako razviju demenciju, te nesvesno počnu da dele državne tajne. Kako ljudi žive duže i kasnije odlaze u penziju, neophodno je pozabaviti se problemima u vezi s kognitivnim teškoćama na radnom mestu“, ističe studija RAND-a.
Iako je procedura za dobijanje dozvole za pristup poverljivim informacijama izuzetno rigorozna i dugotrajna, iz RAND-a napominju da se ne proverava kognitivni pad povezan s godinama zvaničnika.
Premda se u studiji ne navodi nijedno ime, „Intersept“ primećuje da je objavljena u trenutku zahuktavanja debate o gerontokratiji – vladavini starih u SAD. Pri tome, uprkos javnoj kontroverzi, malo je naznaka da će neki stari zvaničnici podneti ostavku, ili odlučiti da ne traže reizbor.
Najnoviji primer je za to 83-godišnja bivša predsedavajuća Predstavničkom domu Nensi Pelosi, koja je objavila da će se kandidovati za reizbor, tražeći svoj 19. mandat.
Najekstremniji s tim u vezi je upravo predsednik Bajden, čijim gafovima, čini se, nema kraja – od padova pri ulasku u avion, grljenja vazduha, obraćanja licima koja nisu živa itd. Posebno u svetlu njegove nove kandidature za lidera SAD.
Kao glavnokomandujući, predsednik je najviši državni autoritet za klasifikaciju obaveštajnih podataka, sa izuzetnom moći da poverava i deklasifikuje informacije širom sveta.
Sadašnje rukovodstvo SAD nije samo najstarije u istoriji, već je i broj starijih ljudi u Kongresu dramatično porastao poslednjih godina. Godine 1981. samo četiri procenta Kongresa bilo je starije od 70 godina, dok je do 2022. taj broj porastao na 23 procenta.
Najvažnije naše objave potražite na našem kanalu na Telegramu
(RT)
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
